IPTV ili OTT?

09. 10. 2013 | uredio | hardware

Oct
09

Šta je IPTV, a šta OTT i u kakvoj su oni vezi s multiscreen TV? Većini običnih korisnika nije jasna razlika između ovih pojmova, a dodatnu zabunu unosi činjenica da različiti provajderi reklamiraju svoje servise pod različitim nazivima, ne vodeći mnogo računa o preciznosti pa se termini i pojmovi koje one označavaju neretko preklapaju. Sve su ovo TV servisi koji do korisnika stižu po IP protokolu, preko broadband pristupa, i premda postoje izvesne terminološke nedoumice, obično se podrazumeva sledeće:
IPTV je prenos TV strima preko fiksnog broadband priključka (obično ADSL), ali po odvojenom logičkom kanalu, tako da nema mešanja multimedijalnog sadržaja IPTV servisa sa Internet saobraćajem. Video ima prioritet u odnosu na Internet saobraćaj, pa samim tim i mgarantovan kvalitet. Video se transportuje kao IP multicast što omogućuje beskrajno „grananje“ jednog jedinog strima, čime se štedi kapacitet mreže, ali je ovakav saobraćaj ograničen na provajderovu privatnu mrežu. Osim toga, tbog oslanjanja na televizijske broadcast protokole, IPTV po pravilu zahteva nešto veći protok strima.

IPTV-tutorial-System

OTT je termin koji se koristi za isporuku videa do korisnika posredstvom mreže na koju provajder nema nikakvog uticaja, već samo emituje sadržaj preko nje (Over-The-Top). Video se strimuje preko javnog Interneta, nema zagarantovanog kvaliteta, ali se koriste protokoli za adaptivni HTTP striming koji prilagođavaju brzinu strima uslovima na mreži. Saobraćaj je IP unicast, pa svaki korisnik mora da ima sopstveni strim, ali su protoci nešto manji nego kod IPTV, a video sadržaju su dostupni na svim uređajima sa fiksnim ili mobilnim broadband pristupom kao što su računari, tableti, mobilni telefoni, itd.
Multiscreen predstavlja servis u kome se korisniku pruža mogućnost da sadržaje gleda na najrazličitijim uređajima i obično predstavlja kombinaciju IPTV i OTT servisa koji se nude u nekom paketu.

Samsung predstavio nove uređaje

07. 10. 2013 | uredio | hardware

Oct
07

Iako je Samsung odlučio da već tradicionalno, uoči IFA sajma, predstavi novu generaciju Galaxy Note uređaja, ove godine Note nije bio zvezda večeri.Pažnju mu je odvukao Galaxy Gear, Samsungov pametni sat o kome se spekulisalo poslednjih par meseci. Ovaj uređaj ima 1,63 – inčni Super AMOLED ekran rezolucije 320×320 piksela.

Memorija je 4GB i 512MB RAM – a, a dimenzije ovog sata su 36,8×56,6×11,1 milimetara, težak je 73,8 grama. Ekran nije jedina stvar u koju je ugrađena najnovija tehnologija, kaiš ovog sata ima kameru rezolucije 1,9 megapiksela, ugrađene zvučnike i mikrofon, zbog kojih više nećete morati da vadite svoj telefon iz džepa kako biste obavili telefonski poziv. Tu su i žiroskop, pedometar i brojne Galaxy aplikacije koje su prilagođene za Galaxy Gear.

Samsung_Galaxy_Gear

Sat predstavlja savršeni dodatak Samsung Galaxy Note 3 telefonu, koji je takođe predstavljen na Unpacked događaju, jedanaestoj po redu konferenciji pod tim nazivom.
Osim što je lakši, tanji i većeg ekrana, Galaxy Note 3 donosi zaokret u dizajnu u odnosu na prethodnu generaciju.
Inspiracija, kao i ime ovog uređaja, dolazi do notesa, pa je zbog toga zadnja strana uređaja izrađena od kože.
Novi S pen i novi unapređeni softver podržan je i hardverskim unapređenjem – tu je 5,7 – inčni Full HD Super AMOLED ekran, četvorojezgrani procesor koji radi na 2,3GHz, 3GB RAM memorije, te kamere rezolucije 13 megapiksela i dva megapiksela (prednja kamera).
Note porodica bogatija je i za novi tablet, Galaxy Note 10,1 2014 Edition, a oba uređaja rade sa Galaxy Gear satom. Od starijih modela, Galaxy Gear može se upariti sa Galaxy S3, Galaxy S4 i Galaxy Note 2 modelom.
Svi uređaji predstavljeni u Berlinu biće dostupni u 149 zemalja od 25. septembra, a od oktobra i širom sveta.

Predstavljena četvrta generacija Intel Core procesora

04. 10. 2013 | uredio | hardware

Oct
04

Nova serija procesora kombinuje izuzetno nisku potrošnju sa neverovatnim performansama.

Kompanija Intel predstavila je četvrtu generaciju procesora Intel Core, redefinišući personalno računarstvo. Četvrta generacija procesora Intel Core donosi optimizovana iskustva personalizovana za potrebe krajnjih korisnika i pruža odličnu autonomiju baterije, neverovatne grafičke mogućnosti i novu funkcionalnost u 2-u-1 uređajima, tablet računarima, mobilnim all-in-one sistemima i bezbednim poslovnim uređajima koji koriste tehnologiju Intel vPro.
Novi procesori Intel Core  obezbeđuju neverovatno visoke, bezbedne i moćne performanse za korisnike koji žele da kreiraju i koriste sadržaje gde god da su. Prvi čip napravljen za ultrabook uređaje i najznačajnija promena od vremena tehnologije Intel Centrino, četvrta generacija procesora Intel Core kombinuje zapanjujuće PC performanse sa mobilnošću tablet uređaja, utičući na pojavu nove kategorije 2-u-1 uređaja. Sa potrošnjom od svega šest vati, Intel omogućava pojavu tanjih, lakših, hladnijih i tiših modela. Novi procesori Intel Core pokreću modele kao što su all-in-one računari sa odličnom autonomijom baterije. Serija procesora sa najboljim performansama, četvrta generacija procesora Intel Core, sposobna je da obezbedi do 15 odsto bolje performanse u odnosu na prethodnu generaciju.
„Četvrta generacija procesora Intel Core nudi najznačajnije poboljšanje autonomije baterije koje je Intel postigao, uz dva puta bolje grafičke mogućnosti i značajno poboljšanje CPU performansi,” izjavio je Kirk Skaugen, viši potpredsednik i direktor odeljenja PC Client Group u kompaniji Intel. „Današnja objava ubrzava pojavu nove kategorije računarskih uređaja 2-u-1 koji objedinjuju najbolje od notebook uređaja i tableta u novom dizajnu. Došao je pravi trenutak da korisnici osveže svoje stare tablete ili računare sa novim 2-u-1 uređajima.”
Korisnički i poslovni sistemi zasnovani na četvorojezgarnim verzijama četvrte generacije procesora Intel Core sada su dostupni. Tokom leta biće dostupni 2-u-1 ultrabook uređaji, mobilni all-in-one računari i tradicionalni laptop i desktop računari. Novi poslovni modeli uređaja sa četvrtom generacijom Intel Core vPro biće dostupni krajem godine. Podatke o cenama novih procesora Intel Core možete pogledati na www.intc.com.

Niska potršnja + odlične performanse + neverovatna grafika
Sa najvećim poboljšanjem autonomije baterije u istoriji kompanije Intel, četvrta generacija procesora Intel Core može pružiti za 50 odsto bolju autonomiju baterije u odnosu na prethodnu generaciju prilikom gledanja filmova ili surfovanja internetom, i dva do tri puta bolju autonomiju u režimu standby. Za izabrane sisteme koji će se pojaviti na tržištu ove godine, više od devet sati aktivnog korišćenja baterije ili 10 do 13 dana u režimu standby.
Da bi postigao ovakva unapređenja, Intel je morao da premaši svoja očekivanja kada je u pitanju ušteda energije na CPU nivou koja iznosi svega šest vati. Ova unapređenja obuhvataju sistem-na-čipu (SoC) i tehnologiju na nivou platforme, i vodeću 22nm tehnologiju kompanije Intel. Aktivna energija je poboljšana kreiranjem novih stanja procesora ultraniske potrošnje, gde CPU troši samo deo energije u poređenju sa prethodnim stanjima.

2013_4th_gen_Intel_processors1

Četvrta generacija procesora Intel Core donosi najviše performanse trenutno raspoložive u popularnom računarstvu, uz dodatnu naprednu grafičku podršku. Korisnici će biti u prilici da iskuse dva puta brže obavljanje zadataka, sistem će se podizati osam puta brže i korisnici će moći da dopune i podele HD video-sadržaje 20 puta brže u poređenju sa četiri godine starim računarima.
Intel će unaprediti grafiku u visokointegrisanim SoC sistemima da bi obezbedio još bolje vizuelne karakteristike u tanjim i lakšim uređajima. Grafika Intel Iris, dostupna na određenim modelima četvrte generacije procesora Intel Core, pruža dva puta bolje 3-D performanse u poređenju sa trenutno najbržim mobilnim Intel HD grafičkim rešenjima. Grafika Intel Iris donosi narednu generaciju mobilnih uređaja sa ugrađenim vizuelnim iskustvom, bez potrebe za dodatnom grafičkom karticom.

Novo računarsko iskustvo, bešumniji Ultrabook uređaji sa novim procesorima Intel Core
Četvrta generacija procesora Intel Core omogućava veliki broj novih interakcija koje će poboljšati korisničko iskustvo. Četvrta generacija Intel Core – potpuno redizajnirana za ultrabook uređaje – predstavlja ogromnu prekretnicu u računarstvu. Novi procesori Intel Core pomeraju granice kada su ultrabook uređaji u pitanju i realizuju Intel-ovu viziju predstavljenu pre dve godine, koja predviđa kombinovanje najboljih performansi, izuzetnu reakciju sistema i autonomiju baterije u tankom i elegantnom mobilnom dizajnu. Svi novi ultrabook uređaji biće osetljivi na dodir i imaće ugrađen Intel Wireless Display. Ultrabook uređaji će podržavati glasovne komande i kontrole, omogućavajući korisnicima fleksibilnost da izaberu najprirodniji i najintuitivniji način upravljanja uređajem. Ultrabook uređaji će podizati sistem za manje od tri sekunde, a u nekim slučajevima i brže. Ultrabook uređaji će preuzimati email, sadržaje sa socijalnih medija i ostale ažurirane podatke dok se nalazi u stanju mirovanja.
Ultrabook uređaji imaju ugrađene i bezbednosne karakteristike, obuhvatajući tehnologije Intel Identity Protection (Intel IPT) i Intel Anti-Theft (Intel AT) za više zaštite. Web stranice koje podržavaju Intel IPT štite informacije za logovanje i štite identitet pomoću hardverske autentifikacije. Tehnologija Intel Anti-Theft štiti ultrabook uređaje automatskim zaključavanjem u slučaju gubitka ili krađe. Nedavno predstavljena usluga McAfee LiveSafe nudi najbolju zaštitu koristeći prednosti tehnologije novih procesora Intel Core i tehnologija Intel IPT i Intel AT.

Napravljen za velike firme: poslovni uređaji, radne stanice i napredni sistemi
Da bi obezbedile najbolje poslovno iskustvo, ugrađene karakteristike četvrte generacije procesora Intel Core vPro  dodatno jačaju bezbednost i povećavaju poslovnu produktivnost. Dostupna danas u izabranim poslovnim desktop računarima, all-in-one uređajima, uređajima malih dimenzija i mobilnim radnim stanicama, a uskoro dostupna i u ultrabook uređajima, tabletima i poslovnim laptop računarima, Intel Core vPro nudi superiorne performanse za sigurno, produktivno iskustvo koje daje samopouzdanje krajnjim korisnicima i IT stručnjacima.
Četvrta generacija procesora Intel Core idealna je za uređaje visokih performansi, inteligentne sisteme niske potrošnje namenjene maloprodaji, industriji, medijskim serverima i uređajima za medicinsko i digitalno praćenje. Unapređena 3-D grafika i multimedijalne performanse donose odlične HD snimke za vizuelne aplikacije namenjene digitalnim potpisima, dok nove Intel AVX 2.0 instrukcije omogućavaju brže računanje brzog prikupljanja i tumačenje zvučnih talasa na ultrazvučnim uređajima. (Dodatne informacije u vezi sa četvrtom generacijom procesora Intel Core namenjenih naprednim sistemima možete pronaći na news fact sheet.)
Procenjuje se da će do 2016. godine svi televozori, video na zahtev i internet-video obuhvatati do 86 procenata globalnog potrošačkog saobraćaja. Takav rast zahteva inovacije u obradi tehnologije da bi se pomoglo provajderima sadržaja da brže dostave snimke višeg kvaliteta potrošačima dok istovremeno radikalno optimizujuju njihovu cloud infrastrukturu koja bi poslužila milijardama povezanih uređaja. Predstavljena danas, serija procesora Intel Xeon E3-1200 v3 stiže opremljena grafikom koja podržava hardverski ubrzanu tehnologiju medijskog kodiranja i dekodiranja, koja omogućava svim media i video provajderima da dostave do 4,6 puta više video-sadržaja korisnicima i da smanje ukupni trošak vlasništva do 64 odsto naspram tradicionalnih servera opremljenih diskretnom grafikom koja se danas koristi. Nova mikroarhitektura i vodeći tehnološki proces takođe dozvoljavaju procesoru Intel Xeon najnižu potrošnju ikada sa 13 W TDP namenjen mikroserverima i komunikacijskoj infrastrukturi. Do 38 odsto napretka u grafičkim performansama i do 18 odsto bolju energetsku efikasnost naspram prethodne generacije, takođe pruža priliku za unapređenje radnih stanica, servera osnovnog ranga i rešenja za skladištenje podataka.

Universal Media Server 3.0.0-a1

03. 10. 2013 | uredio | software

Oct
03

Većina kućnih računara u najvećoj meri služi za zabavu i razonodu, od surfovanja internetom preko igranja pa sve do reprodukcije audio i video-zapisa. CD i DVD mediji ustupili su mesto, zahvaljujući (relativno) lako dostupnom internetu velike brzine i sve većem prostoru na hard diskovima računara, ogromnom broju datoteka s video-sadržajem visokog kvaliteta. Pored toga, svedoci smo i najezde „pametnih” uređaja koji su za kratko vreme napravili pravu revoluciju u načinu na koji konzumiramo zabavne sadržaje. Smart TV, tablet računari i telefoni postali su deo svakog doma i logična je potreba da se multimediji koju čuvamo na računaru lako i jednostavno pristupa i s ovih uređaja. Najbolji način za ovo, pod uslovom da imate lokalnu mrežu koja ih povezuje, jeste instalacija na računar nekog media servera. Postoje npr.  dva takva rešenja, Serviio i TVMOBili, a ovom prilikom želimo da vašu pažnju skrenemo na Universal Media Server (u daljem tekstu UMS).
UMS je multiplatformski DLNA UPnP kompatibilni media server pisan u Javi ili, jednostavno rečeno, program koji će svim klijentima u lokalnoj mreži servirati tražene sadržaje ukoliko podržavaju UPnP i DLNA standard, što i jeste slučaj s većinom današnjih uređaja. Instalacija na bilo koji sistem nije komplikovana ukoliko koristite podrazumevani menadžer paketa vaše distribucije i imate prethodno instaliranu Javu. Za potpunu funkcionalnost programa potrebni su još i mplayer, ffmpeg, mencoder i libmediainfo paketi, ali oni su vrlo verovatno već prisutni na sistemu.

ums3.0.0.a3

Ono što UMS izdvaja od pomenutih media servera jeste laka i jednostavna instalacija i podešavanje, nekomercijalna priroda kao i veliki broj dostupnih opcija i podržanih uređaja. Detaljno poređenje mogućnosti UMS-a s nekoliko drugih servera moguće je pročitati na web strani projekta, pa ovde nećemo ulaziti u detalje. Prvo pokretanje inicira čarobnjaka koji će vas kroz nekoliko koraka sprovesti kroz inicijalno podešavanje programa. Nakon ovoga, server se startuje i skenira mrežu u potrazi za kompatibilnim uređajima. Na korisniku jedino ostaje da definiše direktorijume koje želi da deli kroz mrežu ili eventualno podesi neke od naprednih opcija, kojih zaista ima dosta. Radni prozor UMS-a pri vrhu sadrži samo tri prečice za čuvanje napravljenih izmena, restart i gašenje servera, dok je ostatak prostora izdeljen na tabove koji sadrže dostupna podešavanja. Omogućena je i ručna izmena konfiguracione datoteke kao i proširivanje mogućnosti programa sistemom pluginova. Jezičak koji sadrži pomoć odlično je organizovan, pregledan i informativan, što je svakako pohvalno.
Nakon startovanja servera korisnik na uređaju na kome želi da reprodukuje sadržaj pokreće odgovarajuću aplikaciju i dobija pristup definisanim direktorijumima. Treba napomenuti da od mogućnosti vašeg uređaja zavisi i šta tačno možete da gledate, mada UMS ima i opciju za transkodovanje sadržaja „on-the-fly”, a podržani su i titlovi.

Tržište kablovske televizije u Srbiji – Tehnološki i investicioni modeli

02. 10. 2013 | uredio | software

Oct
02

Sreda, 18. septembar 2013. – Milentija Popovica 5, Hyatt Regency Hotel, Lower Lobby, 11070 Novi Beograd

Da li postojeća podela tržišta distributera kablovskih TV programa zasnovana na geografskom modelu prevaziđena novim IP TV servisima i servisima bežičnog prenosa TV signala? Koja tehnološka rešenja najbolje rešavaju problem nepostojanja tehnoloških uslova za kablovsku TV mrežu u ruralnim sredinama u Srbiji? Zašto je stopa rasta broja domaćinstava sa kablovskim TV programima sve veća uprkos ekonomskoj krizi i zašto u naplati tih računa ne postoji problem koji postoji u naplati pretplate za RTS?Da li rast broja korisnika kablovske televizije može ujedno dovesti do rasta broja korisnika interneta u Srbiji? Koji državni resursi su na raspolaganju u procesu širenja mreže kablovske televizije i interneta na onaj deo Srbije koji do sada nije pokriven? Koji modeli elektronske trgovine za krajnje korisnike su primenjivi u procesu digitalizacije televizije u Srbiji? Da li su proces digitalizacije i proces širenja mreže kablovske televizije povezani i koji modeli postoje u državama regiona?
Teško je naći oblast privrede u Srbiji u kojoj je konkurencija toliko maligno oštra i beskrupulozna, kao što je to slučaj sa tržištem kablovskih operatora u Srbiji. Veliki deo tih sukoba omogućen je činjenicom da se brojnim nerešenim pitanjima tržišta kablovske televizije, koja je danas jedini način gledanja TV programa za blizu 60 posto građana Srbije, bave zakoni koji su odavno prevaziđeni i potpuno neupotrebljivi.

konferencija

Od vremena kada su polulegalni kablovski operatori uvodili kablovsku televiziju kablovima koji i dan danas vise sa krovova pojedinih stambenih zgrada u Beogradu, do današnjeg stanja u kome na tržištu postoje tri ključna i velika igrača, koji stalno rastu, jedino što je ostalo netaknuto, jeste arhaična i tragikomična zakonska regulativa. Neprimenjiva i arhaična medijska zakonska regulativa je omogućila pravi haos na tržištu kablovske televizije, i međusobnu borbu kablovskih operatera do istrebljenja, po modelu svako za sebe i svi protiv svih, bez ikakvih pravila. SBB ne dozvoljava emitovanje Telekomovih sportskih kanala TV Arena sport, dok Telekomov IP TV ne emituje Sport Klub. Telekom Srbija tiho opstruira dobijanje dozvola za kablovsku kanalizaciju, i tako sprečava sve ostale kablovske operatore da šire svoju mrežu, pa čak ni PTT Srbija, kao državna kompanija često ne može da dobije upotrebljivu kablovsku kanalizaciju. Sam PTT KDS, godinama je držan u podrumu sistema PTT Srbija, a jako je teško oteti se utisku da je u pitanju plod lobiranja konkurentskih kablovskih operatora, kojima je prethodno poslovodstvo PTT Srbija očigledno činilo ogromnu, višemilionsku uslugu u evrima, tako što je praktično ukinulo bilo kakav marketing ili fondove za proširenja broja korisnika PTT KDS. Tako sada dolazimo do apsurda da PTT Srbija za šest meseci realizuje planove proširenja PTT KDS mreže, koji navodno nisu mogli biti sprovedeni u prethodne 4 godine, a neto dobit od 190 miliona dinara projekta pretvaranja PTT KDS u Pošta net servis, i to za samo za pola godine, govori sama za sebe o potencijalu rasta tržišta kablovske televizije u Srbiji. Takođe, tu je i mreža malih kablovskih operatora u unutrašnjosti Srbije, koji u pojedinim delovima Srbije imaju potpuni monopol, i spregom sa lokalnom samoupravom u pojedinim gradovima, održavaju stanje u kome niko drugi ne može da uđe na tržište kablovske televizije. Tu je i činjenica da i dalje veliki deo tržišta kablovske televizije pokrivaju mali kablovski operatori koji ne zadovoljavaju ni minimum tehničkih uslova koje propisuje zakon, i dalje se sa krova na krov prevlače kablovi, a ozbiljna primena zakona u ovoj oblasti, veoma brzo bi dovela do ukrupnjavanja na tržištu kablovske televizije, gde bi primat preuzeli ozbiljni kablovski operatori, sposobni da investiraju i dalje šire bazu korisnika kablovske televizije u Srbiji. Formiranje cena kablovske televizije u Srbiji potpuno je van kontrole, teritorijalni princip je izražen u velikom delu Srbije, tako da jako teško možete da promenite kablovskog operatora, pa se onda i shodno tome naplaćuje monopolistička cena, po modelu „uzmi ili ostavi“. Dva najveća kablovska operatora, SBB i Telekom Srbija, su u manje ili više odmaklom procesu promene vlasništva u doglednoj budućnosti, tako da je galimatijas na tržištu kablovske televizije potpun, a najavljeni i skupo plaćeni proces digitalizacije samo je dodatna mirođija u ionako isuviše gustoj čorbi. O desetinama stranih kablovskih TV programa, koji odvlače sve veći deo oglašivačkog tržišta u Srbiji, i nalaze se praktično potpuno van pravnog, poreskog i fiskalnog sistema Srbije, da ne govorimo.
Nedavno odbijanje SBB da u ponudu svoje kablovske mreže uključi pakete kablovskih TV programa televizije Pink, otvorilo je čitav niz potpuno novih pitanja o ulozi kablovskih operatera u Srbiji, ovoga puta u svetlu slobode medija. Ukoliko su kablovski operateri već danas jedini način gledanja televizije za oko 60 posto stanovnika Srbije, i ako oni po postojećoj zakonskoj regulativi imaju potpunu autonomiju kada je reč o tome koji će se kanali nalaziti na njihovoj listi programa, to otvara pravi mali svemir mogućnosti za gušenje medijske slobode i bilo kakve kritike vlasti. Umesto da po modelu koji je uobičajen u državama Evrope, pravo emitovanja dozvola televizija za emitovanje na kablovskoj televiziji bude nadležnost RRA, uz obavezu da svi operatori moraju da uključe u svoju ponudu programe koji imaju dozvolu RRA, u Srbiji je po postojećem zakonu, naravno teoretski govoreći, moguće da kablovski operater odluči da ne emituje bilo koji srpski program, uključujući i RTS. Taj pravni vakum prebacuje priču sa polja međusobnog rata kablovskih operatora oko kanala koji su u njihovom vlasništvu, na polje mogućnosti gašenja medija koji iz bilo kog razloga smetaju političkim centrima moći, konkurenciji ili bilo kome ko ima novca i želje da iz bilo kog razloga ućutka neku televiziju. Što televizija ima veću gledanost i bolji program, to je opasnost da nekome zasmeta drastično veća, a pošto veliki deo građana tehnički nema mogućnost da promeni operatora kablovske televizije, građanin jednostavno nema nikakav izbor i u potpunoj je vlasti kablovskih operatora. Tu se krug apsurda potpuno zatvara, a očigledno će ga vrlo brzo preseći Misija EU u Beogradu, pošto je ovakvo stanje potpuno nespojivo sa bilo kakvim aspiracijama Srbije da bude civilizovana država ili članica Evropske unije.

SBB
Upravo zato, pitanje usvajanja medijskih zakona, zakonskog regulisanja statusa kablovskih operatora, ali i same digitalizacije kao neminovnog procesa tehnološkog napretka televizije u Srbiji, postaju jedan od glavnih prioriteta procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Odlazeći šef Misije EU u Srbiji Vensan Dežer, ostavio je svom nasledniku Majklu Devenportu pitanje medijskih zakona i digitalizacije, kao jedan od gorućih prioriteta u pregovorima Srbije i EU. Pošto je EU dala milione evra za opremu neophodnu za proces digitalizacije koje i dalje nema i praktično je deset meseci sa novom Vladom Srbije radila na novim medijskim zakonima, koji nisu ni došli do skupštinske procedure, sasvim je jasno da će ukoliko se tu ne nađe adekvatno i brzo rešenje, biti ozbiljnih problema u samom procesu početka pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom. A pošto je koncept nacionalnih televizija u Srbiji praktično pred ekonomskim slomom, i pritisak konkurencije desetina stranih kanala sa kabla je praktično neodoljiv, nameće se kao potpuna neminovnost uvođenje zakonskog reda u tržište kablovske televizije, sistem oglašavanja, dobijanja dozvola za emitovanje i same uloge i ovlašćenja kablovskih operatera. Da ne bismo za koju godinu shvatili da neki novi budući strani vlasnici SBB, Telekoma Srbija ili možda čak i PTT Srbija, nemaju interes da razvijaju medijsku industriju Srbije, već medijsku industriju svojih zemalja. Sa svim društvenim i ekonomskim posledicama koje to povlači sa sobom, posebno ukoliko kupci budu iz arapskog sveta, Kine ili nekih drugih država koje nemaju nikakvu tradiciju slobode medija. Upravo zato, neophodan je jasan i predvidiv sistem zakona koji će obezbediti dugoročni razvoj medijske industrije, i sprečiti ozbiljne anomalije tržišta kablovske televizije koje već sada prete da naprave mnogo veću i širu štetu od bilo čega što danas možemo da predvidimo.

jotel

Naime, konferencija „Tržište kablovske televizije u Srbiji – Tehnološki i investicioni modeli “ trebalo je da se bavi prvenstveno pitanjima koja se odnose na njen naziv. Umesto toga, ova konferencoja bavila se, po ko zna koji put, pitanjima digitalizacije, odnosno uspostavljanja i eksploatacije digitalne terestričke TV radio-difuzne mreže u DVB-T2 sistemu, uključujući (digitalne) bežične širokopojsne komunikacione mreže nove, četvrte generacije (bezicni Internet).Nije tacno da je citav proces (digitalizacije) usporen zbog nepostojanja posebnog pravnog akta o elektonskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija. Proširenjem digitalne Inicijalne mreže sa frekvencijdkim kanalima bivše analogne terestričke TV radio-difuzne mreze K-5 (“TV Avale”) do kraja ove godine izvršiće se 60-70% digitalizacije TV, po rešima direktora RATEL-a izgovorenim pred nadležnim skupštinskim odborom. Pošto je svaki “digitalni” frekvencijski kanal u DVB-T2 sistemu “nosač” za skoro 20 razlicitih TV programa, u zavrsnoj fazi digitalizacije nedostak frekvencija odnosno frekvencijskih kanala neće biti ni slušajno ograničavajući faktor, osim ako se za par godina u Ženevi donese odluka da se i UHF opseg oko 700 MHz ustupi za bežične širokopojasne komunikacione službe. Ali, otom potom. (Ograničavajući faktor je nedostatak komercijalnog posla – reklama). Posebnim pravnim aktom o elektronskim medijima (bolje: zakonom o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama) trebalo bi urediti pitanja koja se odnose na ove medije (oblike) javnog informisanja, a ne na odgovarajuđe digitalne medije javnog komuniciranja (u sistemu DVB-C2, DVB-T2, IPTV). Dolazi, ili je već došlo do velike zbrke između medija javnog informisanja, s jedne strane, i medija masovnog (elektronskog) komuniciranja, s druge. Zbog toga su neki učesnici i na ovoj konferenciji prakticno promašili temu. (Ili je tema pogrešno određena).

Stranice 3 od 3123