Najnoviji PowerShot je trenutno najbolji Canonov “premium kompakt” koji u odnosu na svojeg prethodnika donosi određena poboljšanja u kvalitetu slike, a pritom je i manjih dimenzija
Prethodnik testiranog modela je bio interesantan aparat koji je nekim svojim stavkama, a prvenstveno vrlo velikim senzorom, podigao popriličnu prašinu 2012. godine kada je predstavljen. Taj aparat je imao senzor veličine 1,5 inča, što je poprilično veće od gotovo svih kompakata, veći od Four Thirds senzora i tek 20% manje površine od APS-C senzora. Ali, naravno da je taj model imao mane, zbog kojih se ove godine pojavio naslednik s oznakom Mark II, da ih ispravi.
Poboljšani senzor i touchscreen
Najnoviji model tako ima senzor jednake površine (što je i dalje u samom vrhu klase), ali je nešto kvalitetniji. Ima i mrvicu manje megapiksela, što nikoga nebi trebalo zabrinjavati, pošto je 12,8 sasvim solidna brojka. Objektiv je novi i u svim pogledima superiorniji od prethodnika. Ima širi zoom raspon, veću svetlosnu moć (odnosno mali F/broj) i minimalna fokus udaljenost mu je značajno bolja. Blenda f/2,0 pri najširem uglu, nije vrednost koja je najbolja među kompaktima, ali nije ni daleko od toga. Prema telefoto kraju, najveći otvor je i dalje prihvatljivih f/3,9, a fokusirati možemo objekte udaljene do 5 cm od površine leće. Za razliku od prethodnika, novi model nema optičko tražilo, tako da kadrirati možemo samo pomoću LCD ekrana. Zbog toga su dimenzije novog modela osetno manje, a minijaturno optičko tražilo ionako nije bilo od bog-zna-kakve pomoći. Novi model ima drugačiji mehanizam zakretanja ekrana, koji je postao i osetljiv na dodir, što je svakako dobrodošla novost. U “rafalnoj paljbi” postiže čak 5 slika u sekundi što je značajno poboljšanje. Telo aparata je dobilo konkretniji grip, koji se opcijski može zameniti još konkretnijim, što će svakako ceniti korisnici s krupnijim šakama. Okvir aparata je od nekakve magnezijske legure, a kućište je metalno. Aparat deluje čvrsto i pouzdano, onako kako pravom premium kompaktu i dolikuje.
Veliki senzor- veliki objektiv
Oko bačve objektiva su smještena 2 kontrolna prstena. Ovaj udaljeniji od tela klizi uz ravnomjeran otpor, dok ovaj bliži ima zubce koji rade klik-klik zastoje u hodu. Iako ta dva prstena s razlogom drugačije “voze”, mi bismo voleli da oba klize ravnomjerno. Kontrolnim prstenovima je moguće dodeliti funkciju po želji. Tipke su logično raspoređene, a ukoliko imate deblje prste biće vam možda sitne, ali ništa strašno. Korisnici kojima optičko tražilo strašno nedostaje, mogu naći utehu u 300 dolara vrednom dodatnom elektroničkom tražilu (koje usput – radi odlično). Veliki senzor zahteva i veliki objektiv a obzirom na to i na veliki zoom raspon kao i prilično dobru svetlosnu moć, dimenzije objektiva su prilično male, a inženjeri koji su ga smislili, svakako zaslužuju povišicu. Uz to, objektiv je i optički stabiliziran. Te karakteristike obećavaju odličnu kvalitetu slike. Kontrola nad dubinskom oštrinom je impresivna za jedan kompakt i lako je postići plitku dubinsku oštrinu. Laički rečeno lako je napraviti ono kad fokusiramo nešto što je relativno blizu, a pozadina ostane poprilično mutna, pa nam ljudi znaju čak reći i “VAUU”, jer fotografije (pogotovo portreti) mogu izgledati vrlo “profi”. Sirova kvaliteta.jpeg slika je odlična, a iz RAW formata se može izvući još dodatnog “soka”. Osetljivost je moguće dizati vrlo visoko, što je odlično za uslove slabog osvetljenja. Šum senzora s vidljivim problemima tek počinje pri vrlo visokim ISO8000, a niti maksimalnih ISO12800 neće biti zabranjena zona velikom broju korisnika.
Odlična kvaliteta slike
Ako ozbiljnije pristupate snimanju video isečaka, ovaj aparat Vam neće ispuniti očekivanja. Puna HD rezolucija (1080p) pri 30 fps i mogućnost snimanja u bilo kojem modu rada su očekivane mogućnosti. Zahtevniji korisnik će zameriti što tokom snimanja (dok gori “REC”) ne može menjati fokus niti ekspoziciju, kao niti regulisati razinu mikrofona. Možda bi takvog razveselio klasični priključak za eksterni mikrofon, ali niti toga nema. Od premium aparata moramo očekivati najviše i zato napominjemo ovaj nedostatak koji nebi niti postojao da je u pitanju neki jeftini aparat. Ambiciozni korisnik bi mogao primetiti da glavni suparnik – Sony RX100 II snima osetno kvalitetnije video snimke, a sirova kvaliteta slike i količina šuma im je na istoj razini, unatoč dosta manjem senzoru kod Sony-ja. Kvaliteta slike kod obaju aparata je i više nego odlična, tako da Canon ipak odnosi pobedu na foto polju, zbog efekata velikog senzora i velikog otvora blende. WiFi i NFC čipovi su očekivano prisutni pomoću njih se ostvaruje veza koja dobro funkcionira. Kapacitet baterije nažalost nije povećan u odnosu na prethodnika i uz umereno korištenje omogućuje tek malo više od 200 snimaka s jednim punjenjem.
