WebCamp Zagreb 2013

26. 10. 2013 | uredio | software

Oct
26

Potaknuti uspehom prošlogodišnje konferencije WebCamp Zagreb, koja je okupila više od 230 posetilaca, odlučili smo i ove godine nastaviti s proverenim konceptom. Posebnost konferencije WebCamp leži upravo u činjenici da ju je pokrenula zajednica stoga i ove godine očekujemo snažnu potporu web korisničkih grupa kako bismo vam mogli ponuditi još kvalitetniji program.
Organizacijskom timu se, uz developerske grupe Code@Six, FrontmenHr, FutureDEV, HUJAK, Python Hrvatska i ZgPHP, ove godine pridružuju Javascript Zagreb i Girl Geek Dinners Hrvatska, a na jesen se nadamo ponovno okupiti najbolje ljude iz Hrvatske i regije na jednom mestu te potaknuti kvalitetniju razmenu iskustva i povezivanje IT zajednice koja deli slične interese.

WebCamp Zagreb, jednodnevna konferencija posvećena web programerima danas je službeno predstavila program konferencije.  Korisničke grupe Code@Six, FrontmanHr, FutureDEV, HUJAK, Python Hrvatska, ZgPHP, Girl Geek Dinners Hrvatska i Javascript Zagreb pregledale su sve prijave za predavanja te izabrali najbolja 24 koje ćete imati priliku slušati na WebCampu.
WebCamp Zagreb održat će se 26. oktobra, a zbog velikog interesa zajednice ove će se godine održati u prostorima Kongresnog centra Hypo Expo XII. na adresi Slavonska avenija 6.
Teme ovogodišnjeg WebCampa biti će izrazito tehničke, vezane uz razvoj web stranica i aplikacija te predstavljanje specifičnih tehnologija. Kao i prošle godine, predavanja će se održavati u dva smera pa će sudionici tako moći odabrati temu koja ih više zanima. Sva se predavanja snimaju pa će tako moći i nadoknaditi ona koja su propustili.

WebCamp-Zagreb-2013-konferencija-01

Danas je objavljen i program WebCampa, a predavači i njihova predavanja  na WebCampu bit će:
Darko Kukovec: Web tehnologije u desktop developmentu
Dino Ravnić: HTML5 kartografija – kako smo ugurali 5 842 682 vektora u web browser
Dorijan Jelinčić: Chrome apps i komunikacija sa stvarnim svijetom
Goran Jurić: Skaliranje distribuiranih aplikacija uz pomoć AMQP-a
Goran Peretin: Concurrency
Hrvoje Hudoletnjak: Moj vikend startup projekt: kako i zašto je napravljen Seocrawler.co
Igor Galić: Building Web Applications for Scale
Ivan Žužak: From GitHub’s API support, with <3
Karlo Šmid: Alati i metodologije za bolju sigurnost Ruby on Rails aplikacija
Luka Raljević: Pretragom grafa i Pyramid-om do kvalitetnih rezultata
Marko Elezović: Emajliramo Kade!
Matija Šmalcelj: 10 u 25 web site optimizacija
Merlin Rebrović: Budi lijepa za 100 milijuna kuna
Mihaela Jurković: Učinkoviti CSS uz Sass i Compass
Miro Svrtan: PHP renesansa
Robert Šorn: Domain Driven Development u stvarnom životu
Saša Jurić: Elixir, Erlang, i skalabilni web sustavi
Senko Rašić: Pametno stres-testiranje web aplikacija
Srđan Stanić: Tips and tricks u razvoju hibridne mobilne aplikacije
Stjepan Zlodi: Samo za Django hejtere
Tomislav Mesić: Web tehnologije u native apps svijetu
Tomislav Pokrajčić: Anatomija jednog sučelja
Vedran Križek: Workflow baziran na git(labu)
Željko Filipin: Kako testiramo softver koji pokreće Wikipediju

Ulaz na konferenciju je uz prethodnu prijavu besplatan, a svi progameri i programerke koji to već nisu učinili mogu se prijaviti ovde.

Bezbednost u cloud-u

18. 10. 2013 | uredio | software

Oct
18

Koncept cloud computing-a nudi velike mogućnosti uštede na IT troškovima, ali poslovanje u cloud-u nosi i određene rizike. ti bezbednosni rizici mogu biti znatno manji ukoliko za sebe nađete prava cloud rešenja i brigu o tome poverite dokazanim IT stručnjacima.

Sve veći broj preduzeća u svetu danas koristi cloud baziranu infrastrukturu – virtuelne resurse koji se kao servis obezbeđuju preko interneta. Postoje tri osnovna tipa cloud okruženja: privatni, javni i hibridni. Tri osnovna modela servisa u svakom od cloud okruženja su: Infrastruktura kao servis (IaaS), Platforma kao servis (PaaS) i Softver kao servis (SaaS).
Svaki od ova tri modela ima različiti uticaj na primeni bezbednosti u cloud-u i nijedna mera nije univerzalno primenjiva na sva tri modela. Svaka kombinacija cloud servisa nosi poseban set rizika i zahteva posebne mere zaštite.
Bezbednost kao pojam u svojoj osnovi podrazumeva raspoloživost (dostupnost ovlašćenim licima), integritet (narušavanje celovitosti) i pouzdanost (poverljivost, obezbeđenje od krađe). Bezbednost u cloud-u takođe mora da ispuni ove osnovne zahteve, ali i neke specifične kao što su: bezbednost mreže od zlonamernih aktivnosti spolja, bezbednost transakcija unutar data centra i između korisnika i data centra, bezbednost softverskih aplikacija, zaštitu čuvanja i skladištenja podataka, saglasnost sa regulativom i propisima. Uglavnom, bezbednosni aspekti kao što su autentifikacija i autorizacija, enkripcija i kodovanje, digitalni sertifikati i slično, primenjuju se i u cloud-u i van cloud-a i IT administratorima su dobro poznati. Bezbednost podataka je disciplina koja je bazirana na razumevanju rizika. Korisnici moraju biti svesni potencijalnih rizika kada svoje podatke smeštaju u cloud ili koriste cloud aplikacije. Stoga moraju primeniti različite procese i tehnike kontrole da bi upravljali tim rizicima i sveli ih na prihvatljiv nivo. Prihvatljiv i u finasijskom pogledu.

cloud_security_password_610

I pored svih nabrojanih aspekata, bezbednost u cloud-u se može podeliti u dve bazične kategorije: bezbednost koja se odnosi na cloud provajdere i bezbednost koja se tiče korisnika. Provajderi moraju obezbediti da njihova cloud arhitektura bude bezbedna, a podaci i aplikacije korisnika zaštićeni. Korisnici sa svoje strane moraju biti sigurni da je cloud provajder preduzeo sve neophodne mere zaštite njihovih podataka. Sa pravne strane gledišta, ono što je zaštićeno u jednoj zemlji – u drugoj nije, stoga treba voditi računa i o tome koji su pravni mehanizmi raspoloživi ukoliko se dogodi da vaši podaci pohranjeni u oblak jednom budu „provaljeni“ od strane hakera, konkurenata ili nekih drugih nezvanih gostiju.

Kod tradicionalnih data centara problem bezbednosti se uglavnom rešavao primenom firewall-a i sistemom za detekciju zlonamernih napada (IDS – Intrusion Detection Systems). Kod tradicionalnih rašunara, antivirus softver je naš sistem uglavnom činio sigurnim. Međutim, u cloud-u takav sistem zaštite u kome se štiti samo ulaz u sistem nije dovoljan, jer se mnogo toga dešava i u samom cloud-u, odnosno unutar mreže i između servera i virtuelnih mašina u samom data centru.

Prednosti i izazovi bezbednosti u cloud-u
Znam da kod mnogih postoji dilema – da li i koliko kontrolišite svoje podatke ako ih outsource-ujete? Pitajte sebe da li i koliko kontrolišete svoje podatke, ima li rizika, koji su i koliki? Cloud provajderi uglavnom imaju dobro opremljene data centre, adekvatnu logistiku i visokokvlifikovano IT osoblje, što mala i srednja preduzeća sebi teško mogu da priušte. To podrazumeva i određene prednosti za korisnike cloud-a, kao što su: mogućnost smeštaja (storage) i centralizacija podataka po nižoj ceni uz stručan monitoring i održavanje sistema; brzo reagovanje na incidente i havarije u sitemu bez gubitaka podataka i ugrožavanje poslovanja; nemogućnost nedostatka resursa (npr. nedovoljan kapacitet diska), automatsko dodeljivanje resursa prema potrebama.
Neki od ključnih izazova za bezbednost u cloud-u su : smeštaj podataka na više „nepoznatih“ lokacija; smeštaj podataka na medijume i resurse koje deli više korisnika; „raspoloživost“ podataka posle raskida ugovora sa provajderom, u slučaju prodaje ili udruživanja kompanije; usaglašenost s pravnom regulativom, „problem“ spoljnog nadzora; restauracija podataka u slučaju prirodnih nepogoda ili usled ljudskih grešaka.
Cloud provajderi mogu da obezbede bezbednost vaših podataka, ali ne zaboravite da ste samo vi suštinski odgovorni za vaše podatke, odnosno podatke vaše kompanije. Pri tome je najvažnije voditi računa o tri aspekta: lokaciji vaših podataka, kontroli vaših podataka i bezbednom transferu vaših podataka.

Java je najčešća meta za hakerske napade

14. 10. 2013 | uredio | software

Oct
14

F-Secure, kompanija koja se bavi računarskom bezbednošću, označila je Javu najčešćom metom hakerskih napada u prvoj polovini ove godine. Prema njihovom istraživanju hakerski napadi sve više iskorištavaju zero-day ranjivosti.
Od pet najčešće iskorišćavanih ranjivosti, četiri potiču iz Java okruženja poput programskog paketa JRE (Java Runtime Environment) ili plugina za web-preglednače. To ne treba začuditi jer je Java sveprisutna na računarskim sistemima baš kao i druga popularna meta hakerskih napada, operativni sistem Windows.

2

Oko 95% svih detektiranih napada na područiju SAD-a pripada upravo pet najčešće iskorišćavanih ranjivosti. F-Secure predviđa da je 78 na svakih 1000 korisnika u SAD-u detektovalo neki od pet specifičnih ranjivosti, dok je u Nemačkoj taj odnos 60 na svakih 1000 korisnika.
Pet najčešće korišćenih malicioznih alata za napade, BlackHole, SweetOrange, Crimeboss, Styx i Cool odgovorni su za 70% napada povezanih sa ranjivošću.
U prvoj polovini godine takođe je identifikovana prva zloćudna aplikacija za Mac sa ispravnim Apple-ovim ID-em za developere.
U svetu mobilnih operativnih sistema u prvoj polovini godine najčešće napadani sistem bio je Android.

Universal Media Server 3.0.0-a1

03. 10. 2013 | uredio | software

Oct
03

Većina kućnih računara u najvećoj meri služi za zabavu i razonodu, od surfovanja internetom preko igranja pa sve do reprodukcije audio i video-zapisa. CD i DVD mediji ustupili su mesto, zahvaljujući (relativno) lako dostupnom internetu velike brzine i sve većem prostoru na hard diskovima računara, ogromnom broju datoteka s video-sadržajem visokog kvaliteta. Pored toga, svedoci smo i najezde „pametnih” uređaja koji su za kratko vreme napravili pravu revoluciju u načinu na koji konzumiramo zabavne sadržaje. Smart TV, tablet računari i telefoni postali su deo svakog doma i logična je potreba da se multimediji koju čuvamo na računaru lako i jednostavno pristupa i s ovih uređaja. Najbolji način za ovo, pod uslovom da imate lokalnu mrežu koja ih povezuje, jeste instalacija na računar nekog media servera. Postoje npr.  dva takva rešenja, Serviio i TVMOBili, a ovom prilikom želimo da vašu pažnju skrenemo na Universal Media Server (u daljem tekstu UMS).
UMS je multiplatformski DLNA UPnP kompatibilni media server pisan u Javi ili, jednostavno rečeno, program koji će svim klijentima u lokalnoj mreži servirati tražene sadržaje ukoliko podržavaju UPnP i DLNA standard, što i jeste slučaj s većinom današnjih uređaja. Instalacija na bilo koji sistem nije komplikovana ukoliko koristite podrazumevani menadžer paketa vaše distribucije i imate prethodno instaliranu Javu. Za potpunu funkcionalnost programa potrebni su još i mplayer, ffmpeg, mencoder i libmediainfo paketi, ali oni su vrlo verovatno već prisutni na sistemu.

ums3.0.0.a3

Ono što UMS izdvaja od pomenutih media servera jeste laka i jednostavna instalacija i podešavanje, nekomercijalna priroda kao i veliki broj dostupnih opcija i podržanih uređaja. Detaljno poređenje mogućnosti UMS-a s nekoliko drugih servera moguće je pročitati na web strani projekta, pa ovde nećemo ulaziti u detalje. Prvo pokretanje inicira čarobnjaka koji će vas kroz nekoliko koraka sprovesti kroz inicijalno podešavanje programa. Nakon ovoga, server se startuje i skenira mrežu u potrazi za kompatibilnim uređajima. Na korisniku jedino ostaje da definiše direktorijume koje želi da deli kroz mrežu ili eventualno podesi neke od naprednih opcija, kojih zaista ima dosta. Radni prozor UMS-a pri vrhu sadrži samo tri prečice za čuvanje napravljenih izmena, restart i gašenje servera, dok je ostatak prostora izdeljen na tabove koji sadrže dostupna podešavanja. Omogućena je i ručna izmena konfiguracione datoteke kao i proširivanje mogućnosti programa sistemom pluginova. Jezičak koji sadrži pomoć odlično je organizovan, pregledan i informativan, što je svakako pohvalno.
Nakon startovanja servera korisnik na uređaju na kome želi da reprodukuje sadržaj pokreće odgovarajuću aplikaciju i dobija pristup definisanim direktorijumima. Treba napomenuti da od mogućnosti vašeg uređaja zavisi i šta tačno možete da gledate, mada UMS ima i opciju za transkodovanje sadržaja „on-the-fly”, a podržani su i titlovi.

Tržište kablovske televizije u Srbiji – Tehnološki i investicioni modeli

02. 10. 2013 | uredio | software

Oct
02

Sreda, 18. septembar 2013. – Milentija Popovica 5, Hyatt Regency Hotel, Lower Lobby, 11070 Novi Beograd

Da li postojeća podela tržišta distributera kablovskih TV programa zasnovana na geografskom modelu prevaziđena novim IP TV servisima i servisima bežičnog prenosa TV signala? Koja tehnološka rešenja najbolje rešavaju problem nepostojanja tehnoloških uslova za kablovsku TV mrežu u ruralnim sredinama u Srbiji? Zašto je stopa rasta broja domaćinstava sa kablovskim TV programima sve veća uprkos ekonomskoj krizi i zašto u naplati tih računa ne postoji problem koji postoji u naplati pretplate za RTS?Da li rast broja korisnika kablovske televizije može ujedno dovesti do rasta broja korisnika interneta u Srbiji? Koji državni resursi su na raspolaganju u procesu širenja mreže kablovske televizije i interneta na onaj deo Srbije koji do sada nije pokriven? Koji modeli elektronske trgovine za krajnje korisnike su primenjivi u procesu digitalizacije televizije u Srbiji? Da li su proces digitalizacije i proces širenja mreže kablovske televizije povezani i koji modeli postoje u državama regiona?
Teško je naći oblast privrede u Srbiji u kojoj je konkurencija toliko maligno oštra i beskrupulozna, kao što je to slučaj sa tržištem kablovskih operatora u Srbiji. Veliki deo tih sukoba omogućen je činjenicom da se brojnim nerešenim pitanjima tržišta kablovske televizije, koja je danas jedini način gledanja TV programa za blizu 60 posto građana Srbije, bave zakoni koji su odavno prevaziđeni i potpuno neupotrebljivi.

konferencija

Od vremena kada su polulegalni kablovski operatori uvodili kablovsku televiziju kablovima koji i dan danas vise sa krovova pojedinih stambenih zgrada u Beogradu, do današnjeg stanja u kome na tržištu postoje tri ključna i velika igrača, koji stalno rastu, jedino što je ostalo netaknuto, jeste arhaična i tragikomična zakonska regulativa. Neprimenjiva i arhaična medijska zakonska regulativa je omogućila pravi haos na tržištu kablovske televizije, i međusobnu borbu kablovskih operatera do istrebljenja, po modelu svako za sebe i svi protiv svih, bez ikakvih pravila. SBB ne dozvoljava emitovanje Telekomovih sportskih kanala TV Arena sport, dok Telekomov IP TV ne emituje Sport Klub. Telekom Srbija tiho opstruira dobijanje dozvola za kablovsku kanalizaciju, i tako sprečava sve ostale kablovske operatore da šire svoju mrežu, pa čak ni PTT Srbija, kao državna kompanija često ne može da dobije upotrebljivu kablovsku kanalizaciju. Sam PTT KDS, godinama je držan u podrumu sistema PTT Srbija, a jako je teško oteti se utisku da je u pitanju plod lobiranja konkurentskih kablovskih operatora, kojima je prethodno poslovodstvo PTT Srbija očigledno činilo ogromnu, višemilionsku uslugu u evrima, tako što je praktično ukinulo bilo kakav marketing ili fondove za proširenja broja korisnika PTT KDS. Tako sada dolazimo do apsurda da PTT Srbija za šest meseci realizuje planove proširenja PTT KDS mreže, koji navodno nisu mogli biti sprovedeni u prethodne 4 godine, a neto dobit od 190 miliona dinara projekta pretvaranja PTT KDS u Pošta net servis, i to za samo za pola godine, govori sama za sebe o potencijalu rasta tržišta kablovske televizije u Srbiji. Takođe, tu je i mreža malih kablovskih operatora u unutrašnjosti Srbije, koji u pojedinim delovima Srbije imaju potpuni monopol, i spregom sa lokalnom samoupravom u pojedinim gradovima, održavaju stanje u kome niko drugi ne može da uđe na tržište kablovske televizije. Tu je i činjenica da i dalje veliki deo tržišta kablovske televizije pokrivaju mali kablovski operatori koji ne zadovoljavaju ni minimum tehničkih uslova koje propisuje zakon, i dalje se sa krova na krov prevlače kablovi, a ozbiljna primena zakona u ovoj oblasti, veoma brzo bi dovela do ukrupnjavanja na tržištu kablovske televizije, gde bi primat preuzeli ozbiljni kablovski operatori, sposobni da investiraju i dalje šire bazu korisnika kablovske televizije u Srbiji. Formiranje cena kablovske televizije u Srbiji potpuno je van kontrole, teritorijalni princip je izražen u velikom delu Srbije, tako da jako teško možete da promenite kablovskog operatora, pa se onda i shodno tome naplaćuje monopolistička cena, po modelu „uzmi ili ostavi“. Dva najveća kablovska operatora, SBB i Telekom Srbija, su u manje ili više odmaklom procesu promene vlasništva u doglednoj budućnosti, tako da je galimatijas na tržištu kablovske televizije potpun, a najavljeni i skupo plaćeni proces digitalizacije samo je dodatna mirođija u ionako isuviše gustoj čorbi. O desetinama stranih kablovskih TV programa, koji odvlače sve veći deo oglašivačkog tržišta u Srbiji, i nalaze se praktično potpuno van pravnog, poreskog i fiskalnog sistema Srbije, da ne govorimo.
Nedavno odbijanje SBB da u ponudu svoje kablovske mreže uključi pakete kablovskih TV programa televizije Pink, otvorilo je čitav niz potpuno novih pitanja o ulozi kablovskih operatera u Srbiji, ovoga puta u svetlu slobode medija. Ukoliko su kablovski operateri već danas jedini način gledanja televizije za oko 60 posto stanovnika Srbije, i ako oni po postojećoj zakonskoj regulativi imaju potpunu autonomiju kada je reč o tome koji će se kanali nalaziti na njihovoj listi programa, to otvara pravi mali svemir mogućnosti za gušenje medijske slobode i bilo kakve kritike vlasti. Umesto da po modelu koji je uobičajen u državama Evrope, pravo emitovanja dozvola televizija za emitovanje na kablovskoj televiziji bude nadležnost RRA, uz obavezu da svi operatori moraju da uključe u svoju ponudu programe koji imaju dozvolu RRA, u Srbiji je po postojećem zakonu, naravno teoretski govoreći, moguće da kablovski operater odluči da ne emituje bilo koji srpski program, uključujući i RTS. Taj pravni vakum prebacuje priču sa polja međusobnog rata kablovskih operatora oko kanala koji su u njihovom vlasništvu, na polje mogućnosti gašenja medija koji iz bilo kog razloga smetaju političkim centrima moći, konkurenciji ili bilo kome ko ima novca i želje da iz bilo kog razloga ućutka neku televiziju. Što televizija ima veću gledanost i bolji program, to je opasnost da nekome zasmeta drastično veća, a pošto veliki deo građana tehnički nema mogućnost da promeni operatora kablovske televizije, građanin jednostavno nema nikakav izbor i u potpunoj je vlasti kablovskih operatora. Tu se krug apsurda potpuno zatvara, a očigledno će ga vrlo brzo preseći Misija EU u Beogradu, pošto je ovakvo stanje potpuno nespojivo sa bilo kakvim aspiracijama Srbije da bude civilizovana država ili članica Evropske unije.

SBB
Upravo zato, pitanje usvajanja medijskih zakona, zakonskog regulisanja statusa kablovskih operatora, ali i same digitalizacije kao neminovnog procesa tehnološkog napretka televizije u Srbiji, postaju jedan od glavnih prioriteta procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Odlazeći šef Misije EU u Srbiji Vensan Dežer, ostavio je svom nasledniku Majklu Devenportu pitanje medijskih zakona i digitalizacije, kao jedan od gorućih prioriteta u pregovorima Srbije i EU. Pošto je EU dala milione evra za opremu neophodnu za proces digitalizacije koje i dalje nema i praktično je deset meseci sa novom Vladom Srbije radila na novim medijskim zakonima, koji nisu ni došli do skupštinske procedure, sasvim je jasno da će ukoliko se tu ne nađe adekvatno i brzo rešenje, biti ozbiljnih problema u samom procesu početka pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom. A pošto je koncept nacionalnih televizija u Srbiji praktično pred ekonomskim slomom, i pritisak konkurencije desetina stranih kanala sa kabla je praktično neodoljiv, nameće se kao potpuna neminovnost uvođenje zakonskog reda u tržište kablovske televizije, sistem oglašavanja, dobijanja dozvola za emitovanje i same uloge i ovlašćenja kablovskih operatera. Da ne bismo za koju godinu shvatili da neki novi budući strani vlasnici SBB, Telekoma Srbija ili možda čak i PTT Srbija, nemaju interes da razvijaju medijsku industriju Srbije, već medijsku industriju svojih zemalja. Sa svim društvenim i ekonomskim posledicama koje to povlači sa sobom, posebno ukoliko kupci budu iz arapskog sveta, Kine ili nekih drugih država koje nemaju nikakvu tradiciju slobode medija. Upravo zato, neophodan je jasan i predvidiv sistem zakona koji će obezbediti dugoročni razvoj medijske industrije, i sprečiti ozbiljne anomalije tržišta kablovske televizije koje već sada prete da naprave mnogo veću i širu štetu od bilo čega što danas možemo da predvidimo.

jotel

Naime, konferencija „Tržište kablovske televizije u Srbiji – Tehnološki i investicioni modeli “ trebalo je da se bavi prvenstveno pitanjima koja se odnose na njen naziv. Umesto toga, ova konferencoja bavila se, po ko zna koji put, pitanjima digitalizacije, odnosno uspostavljanja i eksploatacije digitalne terestričke TV radio-difuzne mreže u DVB-T2 sistemu, uključujući (digitalne) bežične širokopojsne komunikacione mreže nove, četvrte generacije (bezicni Internet).Nije tacno da je citav proces (digitalizacije) usporen zbog nepostojanja posebnog pravnog akta o elektonskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija. Proširenjem digitalne Inicijalne mreže sa frekvencijdkim kanalima bivše analogne terestričke TV radio-difuzne mreze K-5 (“TV Avale”) do kraja ove godine izvršiće se 60-70% digitalizacije TV, po rešima direktora RATEL-a izgovorenim pred nadležnim skupštinskim odborom. Pošto je svaki “digitalni” frekvencijski kanal u DVB-T2 sistemu “nosač” za skoro 20 razlicitih TV programa, u zavrsnoj fazi digitalizacije nedostak frekvencija odnosno frekvencijskih kanala neće biti ni slušajno ograničavajući faktor, osim ako se za par godina u Ženevi donese odluka da se i UHF opseg oko 700 MHz ustupi za bežične širokopojasne komunikacione službe. Ali, otom potom. (Ograničavajući faktor je nedostatak komercijalnog posla – reklama). Posebnim pravnim aktom o elektronskim medijima (bolje: zakonom o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama) trebalo bi urediti pitanja koja se odnose na ove medije (oblike) javnog informisanja, a ne na odgovarajuđe digitalne medije javnog komuniciranja (u sistemu DVB-C2, DVB-T2, IPTV). Dolazi, ili je već došlo do velike zbrke između medija javnog informisanja, s jedne strane, i medija masovnog (elektronskog) komuniciranja, s druge. Zbog toga su neki učesnici i na ovoj konferenciji prakticno promašili temu. (Ili je tema pogrešno određena).

Stranice 19 od 27...10...1718192021...