Spark.me konferencija u septembru

26. 09. 2013 | uredio | software

Sep
26

Konferencija Spark.me, koja bi trebalo da kroz predavanja međunarodno priznatih govornika podstakne učesnike da dođu do biznis ideje, održaće se 26. i 27. septembra u Bećićima.
Iz kompanija DoMEn, agenta registracije crnogorskog nacionalnog domena .Me, saopštili su da je Spark.Me interaktivna konferencija čiji je cilj da kroz predavanja i panel diskusije “otključa” kreativnost učesnika i podstakne ih da unaprijede već postojeći posao ili pokrenu lični blog.
Iz DoMEn-a su kazali da će jedan od prvih govornika biti Dragana Đermanović, internacionalni online PR praktičar i predavač, savjetnik za strateško online komuniciranje i istraživač u oblasti primjene internet komunikacijskih platformi u korporativnom komuniciranju.

spark

“Ona će podijeliti znanje i iskustvo i govoriti o tome kako je ona pronašla tu iskru inspiracije koja je dovela do uspjeha koji uživa danas“, navodi se u saopštenju.
Đermanović je vlasnik konsultantske firme PRpepper i može se pohvaliti različitim klijentima, od Epla /Apple/ preko banaka i finansijskih institucija, popularnih brendova, do trenutno najboljeg tenisera svijeta, Novaka Đokovića.
Direktor marketinga kompanije DoMEn, Nataša Đukanović, saopštila je da je Đermanović najčešće citirana ličnost od PR-ova i stručnjaka za društvene mreže u regionu.
“Njen blog je izuzetno popularan i predstavlja značajnu tačku referenci mnogih diplomskih i master radova iz oblasti online PR-a, te sinonim za ozbiljnost i stručnost kada su društveni mediji u pitanju“, navodi se u saopštenju.

Ericsson sinonim za inovacije u LTE tehnologiji

23. 09. 2013 | uredio | software

Sep
23

LTE je mobilna tehnologija koja je imala najbrži razvoj. prema najnovijim podacima svetske asocijacije proizvođača mobilne opreme (GSMA), krajem jula 2013. u svetu je bilo 200 LTE mreža u 76 zemalja! Čak 106 pušteno je u komercijalni rad u poslednjih 12 meseci. Ipak, moramo reći da je od toga preko 50% LTE pretplatnika u Americi i 45% u Koreji i Japanu. Tek se očekuje ekspanzija u Kini.

Ericsson je danas apsolutni svetski lider u LTE tehnologiji sa preko 110 potpisanih ugovora sa mobilnim operaterima na 6 kontinenata i preko 60 komercijalno aktivnih LTE mreža. Oko 40% mreža ima Ericsson – ovo rešenje u jezgru mreže (EPC), a među njima su i telekomunikacioni giganti  AT&T, Verizon Wireless, NTT Docomo, Telia Sonera. Oko dve trećine populacije pokriveno je Ericssoon – ovim baznim stanicama. Ericsson je, dakle, prisutan na svakom relevantnom mobilnom tržištu. Prema nedavno objavljenom online izveštaju (Ericsson Mobilitz Report 2013) očekuje se da broj LTE korisnika u svetu do 2017. godine nadmaši cifru od 1 milijarde, dok će pokrivenost svetske populacije LTE mrežom biti oko 60%.
Ericsson ima Preko 110000 zaposlenih i klijente u više od 180 zemalja u svetu. Kompanija je osnovana još 1876. godine. Ima sedište u Stockholmu, u Švedskoj. Prethodne 2012. godine njihov prihod je iznosio 33,8 milijarde dolara. Oko 40% današnjeg mobilnog saobraćaja prolazi kroz mreže sa Ericsson – ovom opremom koje opslužuje više od 2,5 milijarde mobilnih pretplatnika.
Ericsson – ov LTE sistem (4G) sadrži bazne stanice eNodeB, tzv. Evolved Packet Core mrežu i takozvani mobile backhaul. Ericsson podržava obe verzije LTE tehnologije: FDD (frequency division duplex) koja se primenjuje kod raspoloživog uparenog spektra i TDD (time division duplex) koja se primenjuje za neupareni spektar.
Performanse radio mreže (RAN) mobilnog operatera imaju veliki uticaj na troškove izgradnje i održavanja mreže (CAPEX i OPEX). Serija baznih stanica RBS 6000 kompanije Ericsson jedna je od najefikasnijih i najmoćnijih. U istoj radio jedinici podržane su sve tri mobilne generacije (GSM, WCDMA/UMTS, LTE), tako da je primena ovakvog multi – standard radio rešenja isplativa i za budućnost (future – proof). Zajednički radio modul moći će u budućnosti softverski da se konfiguriše (software – defined), a strateški se radi i na povećanju kapaciteta i performansi procesiranja, što je ekstremno važno za velike brzine prenosa.

Ericsson-Logo

Ericsson – ov LTE Broadcast za mobile svuda
Na mnogim telekomunikacionim sajmovima ove i prethodne godine, Ericsson je u saradnji sa LTE operatorima uspešno demonstrirao svoje LTE broadcast rešenje, koje predstavlja kombinaciju tri nova video standarda eMBMS, HEVC i MPEG DASH. Ovo rešenje, zasnovano na distribuciji point – to – multipoint koja isporučuje isti sadržaj za više korisnika istovremeno, ima veliki potencijal i za servis provajdere i za korisnike. Naročito je pogodnoza prenose uživo i video klipove na zahtev, jer usled dinamičke dodele resursa ne opterecuje LTE mrežu i pruža korisnicima odličan kvalitet i iskustvo TV Anywhere servisa. Tehnološki, ovo se postiže formiranjem „posebne“ mreže sa jedinstvenom frekvencijom (SFN – single frequency network), pri čemu se koriste samo pojedine ćelije u mreži , čime se može pokriti samo određeno područje, prema potrebama. Američki Verizon će ovo rešenje koristiti za pokrivanje stadion i sportskih događaja.
Kao inovativna kompanija, Ericsson nastoji da iz svojih itraživanja iskoristi saznanja da video sadržaj već čini preko 50% mobilnog data saobraćaja i da gotovo 70% korisnika smartfonova gleda video sadržaje na svojim aparatima. Polovina tih smartfon korisnika gleda video kada je van kuće. U uslovima povećanog saobraćaja u određenim oblastima, da operatori ne bi morali da nadograđuju svoje mreže i da bi zadržali kvalitet, Ericsson je pronašao način za efikasniji način distribucije sadržaja pomoću LTE broadcast koncepta, čime je operatorima omogućio nove mogućnosti  za zaradu kroz ovaj dodatak LTE mreži. Na svetskom kongresu mobilnij telekomunikacija u Barseloni ove godine, Ericsson – ovo  LTE Broadcast rešenje je proglašeno za najinovativniji LTE servis, a dobilo je nagradu i na svetskom LTE kongresu u Amsterdamu, u junu 2013. godine. To znači da Ericsson stalno pomera granice u mobilnom komunikacijama i da je vrlo posvećen mobile TV i multiscreen video servisima.
Nedavno, početkom avgusta, Ericsson je otišao i korak dalje – uspešno je pustio u rad svoju prvu komercijalnu LTE Advanced mrežu u Južnoj Koreji, a operator je LG U+. LTE – A mreža omogućava bitske protoke do 150Mbps, što je brže i od fiksnih broadband servisa.

Rad na daljinu – realnost ili mit?

20. 09. 2013 | uredio | software

Sep
20

Šta je sve potrebno da biste svoj posao radili sa onog mesta gde vam to najviše prija i kako to mesto možete često da menjate…

Očekivali smo da će nas stalni razvoj informacionih tehnologija , ubrzavanje mrežnih veza i interneta, te pojava velikog broja moćnih i prenosivih uređaja, uvesti u novu eru ranih odnosa u kojoj se kolege, radnici i šefovi međusobno gledaju preko ekrana različitih veličina, informacije razmenjuju mejlom, Skype-om ili nekim drugim softverskim rešenjem, a fizički se okuplaju na istom mestu ako nekad baš zatreba.
Zamislite mogući scenario. Zaposleni za svoj rad koriste laptopove. Naravno, sede za svojim stolovima, a onda laptop otkače sa žične mreže i struje i prošetaju se do kuhinje i tamo nastave rad. Potom sednu u dvorište ili park pored zgrade, još uvek u dometu firminog Wi – Fi signala, i tamo ostaju dok im je baterija “živa”.
Zamislite i dodatak na prethodni scenario – zaposleni koji podjednako produktivno radii z kafića iza ugla, nakačen na internet putem 3G modema ili lokalne Wi – Fi mreže.

Oprema je tu
Uređaji koji su potrebni da uobičajen kancelarijski posao možemo raditi s bilo kog mesta su sve prisutniji. Laptop računari su vrlo pristupačni, a ultrabook modeli su tu za one koji žele lagane, a moćne modele. Oni koji više vole stone računare, mogu da realizuju i komplikovaniji projekat – da na svako mesto gde obično rade instaliraju po jedan kompjuter i tako obezbede svoje fleksibilno radon okruženje.
Za neke aktivnosti i tablet i/ili smartfon, a na raspolaganju je zaista imponzantan broj modela koji se međusobno razlikuju po raznovrsnim karakteristikama. Dominiraju Android modeli, al i iPhone/iPad ne zaostaje mnogo uprkos nedostatku prave podrške na našem tržištu. Pored toga, BlackBerry se još uvek drži, dok Windows Phone polako zauzima sve veći komad tržišta.
Bitno je id a ti zređaji budu u svakom trenutku povezani, a to je takođe lako izvodljivo, zahvaljujući ponudi mobilnih opertora, rasprostranjenosti besplatnih Wi – Fi tačaka, kao i onih za koje ćete lako dobiti šifru. Dakle, na strain hardvera i infrastructure preduslovi su ispunjeni, a ključno pitanje postaje kako obezbediti da vam ključni resursi uvek budu dostupni.

Gde su podaci?
Bez obzira na to koji posao obavljate, bitno je das u vam svi ključni podaci nadohvat ruke, tj. programa kroz koji ćete ih obrađivati. Od toga gde se podaci nalaze ili mogu nalaziti, zavisi i kako je moguće uspostaviti održiv način rada na daljinu.
Jedna varijanta je da firma ima ozbiljno ustrojenu IT infrastrukturu u kojoj se sve tačno zna i gde je jedini način da pristupite podacima da budete u firminoj mreži. Tada je osnovno pitanje – hoće li vam IT omogućiti VPN pristup kada niste u prostorijama firme – tako biste uvek imali osećaj kao da ste u kancelariji.

Cloud-Computing---People-on-Clouds
I dok fajlove (ili neku njihovu verziju) možete držati in a hard disku svog racunara, uvek je pitanje da li su tu i sve aktuelne informacije, tačnije da li je pristiglo nešto novo putem mejla, odnosno kako da pristupite firminom exchange serveru. Postoje mačini, a najzgodniji se tiče poslovne odluke samog preduzeća da nema sopstveni server, već da iznajmljuje Exchange server po modelu uskuge, čime štedi na investiciji za hardver. Za firme koje svoj rad baziraju na Microsoft – ovim rešenjima to može biti prvi i najznačajniji korak u smeru ostvarivanja fleksibilnijeg rada zaposlenih.
Ako se tome doda SharePoint Portal, postaje moguće ispratiti i ko radi na kojoj verziji nekog dokumenta, lakše se organizuju zajednički sastanci, a uz Office 365 svi dokumenti mogu uvek biti na kompanijskom serveru i dostupni s bilo kog mesta sa internet pristupom.

Sve je u cloud – u!
Ako je uobičajeno da se podaci čuvaju na hard diskovima pojedinačnih računara, čak i ako u firmi osoba radi na desktop modelu, ima više načina da svoje podatke učini pokretljivijim.
Očigledno rešenje su USB memorije ili hard diskovi, ali su oni i nezgodni jer ćete obično jednu verziju fajla imati na računaru, drugu na eksternoj memoriji, možda čak i treću na privatnom, kućnom računaru. Mnogo je jednostavnije re[enje cloud servis za sinhronizaciju podataka – na taj način uvek imate istu verziju dokumenta na svakom računaru na kojem je taj servis pokrenut, kao i pristup istim fajlovima preko mobilnih uređaja ili preko web interfejsa. Na vrhu liste preporuka je Dropbox, koji zahvaljujući fokusu na jedan tip usluge to radi bolje od konkurencije koju čine Google Drive, Boc.com i Microsoft SkyDrive.
Da nam je e – mail u cloudu, već smo svi navikli, bilo da koristimo Gmail, Hotmail/Outlook ili Yahoo, ali pitanje je koliko smo spremni da sve podatke preselimo na nečije servere. No, to je prostor za sledeći korak, da se i dokumenti obrađuju u cloud verziji Office paketa. Google Docs je tu apsolutni vladar, a alternativu predstavlja Zoho Docs. Za manje zahteve, Evernote takođe predstavlja dobro rešenje.
Čak i za obradu multimedijalnog sadržaja postoje online, cloud aplikacije, a nedavno je i veliki Adobe svoje aplikacije ponudio u Creative Cloud formi. A da ispratite sve nagomilane obaveze, tu je i veliki broj online alata za to – do liste.
Rešenja za rad na daljinu ima dosta, ali je možda ključni korak da sebe ubedite da ste sposobni da budete produktivni gde god da sednete s računarom.

“Otvorenost interneta”

11. 09. 2013 | uredio | software

Sep
11

Mozilla se reklamira tako što ukazuje na otvorenost Firefox OS-a. Šta su karakteriswtike te otvorenosti?
Apple-ov iOS može se lako objasniti: to je zatvoren sistem koji kontroliše jedna firma. To može da funkcioniše do određene veličine, nikada ne može da dosegne veličinu interneta. Istina je da za iOS postoji nekoliko stotina hiljada aplikacija, ali na internetu je ponuđeno mnogo miliona web stranica, delimično sa ograničenim lokalnim sadržajima. Ako, na primer, u Africi postoje neki lokalni sadržaji, nije baš preterano smisleno da ih pošaljemo u Kupertino, u Kaliforniju, da bismo tamo proverili da li njihovi sadržaji smeju da uđu u App Store. To je otvorenost koju korisnik vidi kod Firefox OS-a, to je otvorenost samog interneta. Android je često predstavljen kao otvoren sistem. Uzmite razvoj sotvera: kod Google-a se razvija u strogoj tajnosti i interno. To vodi do toga da Google kontroliše sledeće korake, tehnološki razvoj. To naročito proizvođačima uređaja daje veoma malo prostora za inovacije. Ako pogledamo nove Android telefone, svi su, naposletku, isti. Osim toga, svi telefoni vezani su za Google-ove usluge. Bez obzira na to da li je reč o programerima, proizvođačima uređaja ili operatorima, na kraju niko ne učestvuje u razvoju same platforme. A to je nešto što zaista želimo da promenimo.

A kako bi to trebalo da se odvija?
Mozilla je sasvim drugačija organizacija nego Apple ili Google. Mi smo zadužbina koja radi za opšte dobro. Naš cilj je da razvijamo otvoreni internet. A to postižemo time što Firefox OS razvijamo kao open source projekat za desktop računare. Sve je potpuno otvoreno. I na tom razvoju ne radimo sami, već tesno sarađujemo s našim partnerima, na primer, Telefonicom ili Dojče Telekom-om i drugim proizviđačima uređaja.

FirefoxOS

Prvi uređaji su početnički modeli. Postoji li ideja da se pređe na telefone srednje klase?
To je strateška odluka. Ako trenutno pogledamo tržište, vidimo da se skoro svi proizvođači usredsređuju na vrhunske modele. Sledeća milijarda ljudi koja će se priključiti digitalnoj eri živi u Latinskoj Americi, Aziji ili Africi. Većina ne može da priušti iPhone, Galaxy S4. Stoga smo strateški odlučili da prvi telefoni budu namenjeni početnicima. To, naravno, ne znači da se Firefox OS obraća samo tom novom tržištu. Svakako nas zanima i proizvodnja kvalitetnih uređaja.

Zašto Firefox OS ima bolje šanse nego Windows Phone?
Microsoft mora da ubeđuje programere da razvijaju sotver za Microsoft-ovu platformu koja je u privatnom vlasništvu. Mi nismo morali da idemo kod Facebook-a i da ih ubeđujemo da naprave verziju za Firefox OS. Jednostavno smo iskoristili postojeći HTML 5 softver. Ponekad nobili HTML 5 softveri nisu savršeno usklađeni , ali često razlika uopšte nije tako velika. Tako će na uređajima od samog početka biti ponuđeno mnogo sadržaja.

Ovo je deo intervjua kojeg je dao Andreas Gal, potpredsednik Mobile Engineering, Mozilla foundation.

Ko, kako i zašto prelazi na slobodni softver?

04. 09. 2013 | uredio | software

Sep
04

U poslednjih nekoliko godina primetan je sve veći broj državnih službi u svetu koje prelaze na rešenja otvorenog koda, pogotovo posle izbijanja ekonomske krize, pri čemu se taj prelazak posmatra kao način za uštedu. Većina ljudi prilikom pomene slobodnog softvera pomisli na besplatan softver, pa samim tim izvlače zaključak da je prelazak na Linux platformu i rešenja otvorenog koda besplatan. Neki od načina na koji se finansiraju firme iz ove oblasti plaćena su podrška (na primer Red Hat) ili finansijska podrška zajednice. Državne službe pri migraciji na otvoren softver mogu da izaberu neku od distribucija sa plaćenom podrškom, a mogu i da prilagode neku od distribucija i samostalno je održavaju. Pa da pogledamo koje to prednosti rešenja otvorenog koda nude u odnosu na vlasnički softver.

Red_hat_logo
Nijedan operativni sistem nije sto posto siguran i Linux nije izuzetak. Ali je Linux mnogo sigurniji nego Windows. Prednost su i redovne nadogradnje samog jezgra (kernela) i redovne sigurnosne zakrpe kojima programeri drže sigurnost sistema na visokom nivou. Dok kod Windowsa korisnici moraju da se oslone na jednu kompaniju da će objaviti sigurnosne zakrpe na vreme, kod Linuxa je cela „armija” ljudi širom sveta angažovana na održavanju kernela (o čemu ste mogli da čitate u prošlom broju) tako da se većina problema rešava u najbržem mogućem vremenskom roku. Još jedna velika prednost je i što za razliku od Windowsa gde je svaka nova verzija hardverski zahtevnija od prethodne, to sa Linuxom nije slučaj, tako da se ostvaruju i uštede na hardveru jer ga nije potrebno obnavljati svakih nekoliko godina.
Podrška za otvorene standarde je, takođe, veoma bitan deo i umnogome olakšava uspostavljanje i povezivanje velikih mreža unutar državnih uprava i velika je prednost u odnosu na vlasničke formate. Kod vlasničkog softvera korisnici su često vezani za jednu aplikaciju ili neki nestandardni format dokumenata. Poznata je taktika EEE (embrace, extend, extinguish) koju koriste velike kompanije koje, kada dostignu dominantan položaj na tržištu, zanemare određene standarde i nametnu svoje. Na taj način korisnici su vezani za proizvođača softvera te primorani da koriste njegove proizvode i redovno kupuju nove verzije. Velika prednost softvera otvorenog koda je to što za razliku od vlasničkog softvera korisnici nisu ograničeni samo na jedno rešenje, već imaju slobodu izbora aplikacija, kao i format dokumenata koji će koristiti. Na primer, ako se koristi .odt koji je standardni i otvoren format za tekstualne fajlove, može bez problema da se koristi i velik broj tekstualnih editora, odnosno korisnik nije vezan za jedan od njih kao što je to slučaj sa .docx i Microsoft Word. Ova činjenica umnogome olakšava rad i programerima koji mogu pri razvoju aplikacija da koriste standardne formate za fajlove, ne moraju da kreiraju neki novi vlasnički i zatvoren format koji će biti nekompatibilan sa ostalim aplikacijama.

ubuntu_logo
Berlin je jedan od gradova koji je među prvima ozbiljno ušao u ovu priču i ostvario značajne uštede koje se po izveštajima kreću preko 10 miliona evra, ali ništa se nije desilo preko noći. Projekat LiMux je počeo sa sprovođenjem 2003. godine i u početku se krenulo sa migracijom kancelarijskih paketa, internet pregledača i e-mail klijenata. Odabrani programi bili su Open Office, Mozilla Firefox i Mozilla Thunderbird. Kasnije se krenulo sa razvijanjem posebne distribucije pod imenom LiMux zasnovane na Debianu, a potom se prešlo na Ubuntu kao osnovu i KDE 3.5 okruženje.
Studija je sprovedena na 15.000 računara na kojima se već nalazio kancelarijski paket otvorenog koda. Takođe je u obzir uzeto i to da sistemi moraju biti na aktuelnom tehnološkom nivou, što je za Windows značilo nadogradnju na Windows 7 krajem 2011. godine jer su računari posedovali stariju verziju ovog operativnog sistema.
Konkretne brojke su sledeće: Windows sa Microsoft Office paketom bi zahtevao ukupno 11.6 miliona evra troška. Od toga kupovina i nadogradnja Microsoft Office paketa bi koštala 4.2 miliona evra, a kupovina i nadogradnja Windows operativnog sistema oko 2.6 miliona evra. Takođe bi trebalo uložiti i pet miliona evra u hardversku nadogradnju da bi operativni sistem Windows 7 mogao nesmetano da radi. Troškovi migracije aplikacija iznosili bi 55 hiljada evra. U slučaju da se umesto Microsoft Office paketa koristi Open Office ili Libre Office paket, troškovi bi bili manji za oko trećinu i iznosili bi 7.4 miliona evra.
S druge strane, prelazak na LiMux ukupno je koštao 270.000 evra. Nadogradnja hardvera nije bila potrebna, jer ovaj operativni sistem sasvim lepo radi i na postojećem, a takođe nije bila potrebna kupovina licenci za programe, tako da je cela ova suma otišla na samu migraciju programa na Linux. Najveći troškovi su oni koji se odvajaju za obučavanje osoblja, a oni u svim slučajevima iznose oko 22 miliona evra. Nakon što saberemo ovo sa gorepomenutim ciframa, dolazimo do sledećih ukupnih troškova: Windows operativni sistem i Microsoft Office paket koštaju 34 miliona evra, Windows operativni sistem i Open ili Libre Office paket 30 miliona evra, a korišćenje LiMux distribucije i Open ili Libre Office paketa 23 miliona evra. To znači da je grad uštedeo 11 miliona evra zahvaljujući prelasku na Linux platformu i rešenja otvorenog koda.
Nakon uspešne migracije u Berlinu, i mnoge druge države i regije počele su prelazak s vlasničkog na rešenja otvorenog koda. Španska regija Ekstramadura najavila je prelazak još 40.000 njihovih računara na specijalno prilagođenu distribuciju Sysgobex. Prema njihovim proračunima, ovo će im doneti uštedu od oko 30 miliona evra. Između ostalog, uštedu će ostvariti i zbog mogućnosti centralnog administriranja operativnog sistema. Ova regija je ranije već prebacila oko 70.000 računara u školama i 15.000 računara u zdravstvu na Linux platformu, a na njima se nalazi posebno prilagođena distribucija Linex.
Najveći projekat za sada je projekat prebacivanja računara na Linux od strane francuske policije. Ovaj projekat počeo je 2004. godine prelaskom na Firefox i Thunderbird. Godine 2006. počela je migracija na Ubuntu, a podaci iz maja ove godine govore da je 35.000 računara prebačeno na GendBuntu, posebno prilagođenu verziju Ubuntua. Plan je da se do kraja 2014. godine prebaci 80.000 računara na GendBuntu. Pored policije i Narodna skupština i Ministarstvo kulture Francuske već su prešli na Linux, tačnije na Ubuntu i Mandrivu.

mandriva_booting_live_cd_2
Pored gorenabrojanih, još neke od zemalja koje aktivno podržavaju otvoren softver su i Brazil, Amerika i Norveška. Kao što vidimo, to su mahom bogatije zemlje koje ne žele da se razbacuju. a tu je i Brazil koji je uvideo da bi ga vlasnički softver mnogo više koštao, tako da već godinama ulažu u rešenja otvorenog koda. Uspeh prelaska francuske policije kao i LiMux projekta pokazuje trenutni trend u IT svetu, a to je porast uticaja distribucija koje pravi i održava zajednica. To znači i da ove distribucije imaju veliku podršku organizacija koje ih koriste.
Kao što se može videti, alternativa vlasničkom softveru i u velikim firmama i državnim institucijama postoji. Sama migracija je jedan veoma ozbiljan posao, ne može se odraditi „preko noći” i treba je detaljno isplanirati da ne bi na kraju došlo do nekih neplaniranih troškova ili problema u samoj migraciji. Za sada su državne institucije širom sveta koje su prešle na softver otvorenog koda veoma zadovoljne, pa se nadamo da će ova zamisao jednog dana zaživeti i u našoj zemlji.

Stranice 20 od 27...10...1819202122...