U poslednjih nekoliko godina primetan je sve veći broj državnih službi u svetu koje prelaze na rešenja otvorenog koda, pogotovo posle izbijanja ekonomske krize, pri čemu se taj prelazak posmatra kao način za uštedu. Većina ljudi prilikom pomene slobodnog softvera pomisli na besplatan softver, pa samim tim izvlače zaključak da je prelazak na Linux platformu i rešenja otvorenog koda besplatan. Neki od načina na koji se finansiraju firme iz ove oblasti plaćena su podrška (na primer Red Hat) ili finansijska podrška zajednice. Državne službe pri migraciji na otvoren softver mogu da izaberu neku od distribucija sa plaćenom podrškom, a mogu i da prilagode neku od distribucija i samostalno je održavaju. Pa da pogledamo koje to prednosti rešenja otvorenog koda nude u odnosu na vlasnički softver.
Nijedan operativni sistem nije sto posto siguran i Linux nije izuzetak. Ali je Linux mnogo sigurniji nego Windows. Prednost su i redovne nadogradnje samog jezgra (kernela) i redovne sigurnosne zakrpe kojima programeri drže sigurnost sistema na visokom nivou. Dok kod Windowsa korisnici moraju da se oslone na jednu kompaniju da će objaviti sigurnosne zakrpe na vreme, kod Linuxa je cela „armija” ljudi širom sveta angažovana na održavanju kernela (o čemu ste mogli da čitate u prošlom broju) tako da se većina problema rešava u najbržem mogućem vremenskom roku. Još jedna velika prednost je i što za razliku od Windowsa gde je svaka nova verzija hardverski zahtevnija od prethodne, to sa Linuxom nije slučaj, tako da se ostvaruju i uštede na hardveru jer ga nije potrebno obnavljati svakih nekoliko godina.
Podrška za otvorene standarde je, takođe, veoma bitan deo i umnogome olakšava uspostavljanje i povezivanje velikih mreža unutar državnih uprava i velika je prednost u odnosu na vlasničke formate. Kod vlasničkog softvera korisnici su često vezani za jednu aplikaciju ili neki nestandardni format dokumenata. Poznata je taktika EEE (embrace, extend, extinguish) koju koriste velike kompanije koje, kada dostignu dominantan položaj na tržištu, zanemare određene standarde i nametnu svoje. Na taj način korisnici su vezani za proizvođača softvera te primorani da koriste njegove proizvode i redovno kupuju nove verzije. Velika prednost softvera otvorenog koda je to što za razliku od vlasničkog softvera korisnici nisu ograničeni samo na jedno rešenje, već imaju slobodu izbora aplikacija, kao i format dokumenata koji će koristiti. Na primer, ako se koristi .odt koji je standardni i otvoren format za tekstualne fajlove, može bez problema da se koristi i velik broj tekstualnih editora, odnosno korisnik nije vezan za jedan od njih kao što je to slučaj sa .docx i Microsoft Word. Ova činjenica umnogome olakšava rad i programerima koji mogu pri razvoju aplikacija da koriste standardne formate za fajlove, ne moraju da kreiraju neki novi vlasnički i zatvoren format koji će biti nekompatibilan sa ostalim aplikacijama.
Berlin je jedan od gradova koji je među prvima ozbiljno ušao u ovu priču i ostvario značajne uštede koje se po izveštajima kreću preko 10 miliona evra, ali ništa se nije desilo preko noći. Projekat LiMux je počeo sa sprovođenjem 2003. godine i u početku se krenulo sa migracijom kancelarijskih paketa, internet pregledača i e-mail klijenata. Odabrani programi bili su Open Office, Mozilla Firefox i Mozilla Thunderbird. Kasnije se krenulo sa razvijanjem posebne distribucije pod imenom LiMux zasnovane na Debianu, a potom se prešlo na Ubuntu kao osnovu i KDE 3.5 okruženje.
Studija je sprovedena na 15.000 računara na kojima se već nalazio kancelarijski paket otvorenog koda. Takođe je u obzir uzeto i to da sistemi moraju biti na aktuelnom tehnološkom nivou, što je za Windows značilo nadogradnju na Windows 7 krajem 2011. godine jer su računari posedovali stariju verziju ovog operativnog sistema.
Konkretne brojke su sledeće: Windows sa Microsoft Office paketom bi zahtevao ukupno 11.6 miliona evra troška. Od toga kupovina i nadogradnja Microsoft Office paketa bi koštala 4.2 miliona evra, a kupovina i nadogradnja Windows operativnog sistema oko 2.6 miliona evra. Takođe bi trebalo uložiti i pet miliona evra u hardversku nadogradnju da bi operativni sistem Windows 7 mogao nesmetano da radi. Troškovi migracije aplikacija iznosili bi 55 hiljada evra. U slučaju da se umesto Microsoft Office paketa koristi Open Office ili Libre Office paket, troškovi bi bili manji za oko trećinu i iznosili bi 7.4 miliona evra.
S druge strane, prelazak na LiMux ukupno je koštao 270.000 evra. Nadogradnja hardvera nije bila potrebna, jer ovaj operativni sistem sasvim lepo radi i na postojećem, a takođe nije bila potrebna kupovina licenci za programe, tako da je cela ova suma otišla na samu migraciju programa na Linux. Najveći troškovi su oni koji se odvajaju za obučavanje osoblja, a oni u svim slučajevima iznose oko 22 miliona evra. Nakon što saberemo ovo sa gorepomenutim ciframa, dolazimo do sledećih ukupnih troškova: Windows operativni sistem i Microsoft Office paket koštaju 34 miliona evra, Windows operativni sistem i Open ili Libre Office paket 30 miliona evra, a korišćenje LiMux distribucije i Open ili Libre Office paketa 23 miliona evra. To znači da je grad uštedeo 11 miliona evra zahvaljujući prelasku na Linux platformu i rešenja otvorenog koda.
Nakon uspešne migracije u Berlinu, i mnoge druge države i regije počele su prelazak s vlasničkog na rešenja otvorenog koda. Španska regija Ekstramadura najavila je prelazak još 40.000 njihovih računara na specijalno prilagođenu distribuciju Sysgobex. Prema njihovim proračunima, ovo će im doneti uštedu od oko 30 miliona evra. Između ostalog, uštedu će ostvariti i zbog mogućnosti centralnog administriranja operativnog sistema. Ova regija je ranije već prebacila oko 70.000 računara u školama i 15.000 računara u zdravstvu na Linux platformu, a na njima se nalazi posebno prilagođena distribucija Linex.
Najveći projekat za sada je projekat prebacivanja računara na Linux od strane francuske policije. Ovaj projekat počeo je 2004. godine prelaskom na Firefox i Thunderbird. Godine 2006. počela je migracija na Ubuntu, a podaci iz maja ove godine govore da je 35.000 računara prebačeno na GendBuntu, posebno prilagođenu verziju Ubuntua. Plan je da se do kraja 2014. godine prebaci 80.000 računara na GendBuntu. Pored policije i Narodna skupština i Ministarstvo kulture Francuske već su prešli na Linux, tačnije na Ubuntu i Mandrivu.
Pored gorenabrojanih, još neke od zemalja koje aktivno podržavaju otvoren softver su i Brazil, Amerika i Norveška. Kao što vidimo, to su mahom bogatije zemlje koje ne žele da se razbacuju. a tu je i Brazil koji je uvideo da bi ga vlasnički softver mnogo više koštao, tako da već godinama ulažu u rešenja otvorenog koda. Uspeh prelaska francuske policije kao i LiMux projekta pokazuje trenutni trend u IT svetu, a to je porast uticaja distribucija koje pravi i održava zajednica. To znači i da ove distribucije imaju veliku podršku organizacija koje ih koriste.
Kao što se može videti, alternativa vlasničkom softveru i u velikim firmama i državnim institucijama postoji. Sama migracija je jedan veoma ozbiljan posao, ne može se odraditi „preko noći” i treba je detaljno isplanirati da ne bi na kraju došlo do nekih neplaniranih troškova ili problema u samoj migraciji. Za sada su državne institucije širom sveta koje su prešle na softver otvorenog koda veoma zadovoljne, pa se nadamo da će ova zamisao jednog dana zaživeti i u našoj zemlji.