IT novine

Već i ptice na grani zanju da su programeri veoma traženi ovih dana i da je njihovo poznavanje programskih jezika od neprocenjive vrednosti. Poznavanje različitih programskih jezika nije ništa posebno za naše inženjere, ali osnovno poznavanje programskih jezika može biti korisno i onima koji ne planiraju da postanu gospodari kodiranja.
Usvajanje nekih opštih znanja iz programiranja može biti višestruko korisno. Omogućava vam da bolje procenite svoje poslovne potrebe, da bolje procenite novozaposlene ili da se bolje sporazumevate sa kolegama inženjerima (Ruby nije dragi kamen). Naravno, zarade programera kod nas, ali pogotovu u celom svetu mogu vas lako navesti da razmislite o svom budućem zanimanju. Dakle, šta je potrebno da znate?

Da krenemo sa listom 10 jezika koje programeri najčešće koriste:

1.Java

Java je najbolji izbor, kao jedan od najpopularnijih programskih jezika. Koristi se za izgradnju server aplikacija za video igre i mobilne aplikacije. Ujedno i kamen temeljac za razvoj Android aplikacija, što ga čini miljenikom velikog broja programera. Sa svojim mantrom (pisati jednom, izvoditi bilo gde), dizajniran je da bude prenosiv i lako pokretljiv sa više softverskih platformi.

2.Python

Postoji Python okvir za skor bilo šta: od web aplikacija do analize podataka. Za Python se često kaže da je jedan od najlakših jezika za učenje zbog svojih jednostavnih sintaksi. Popularnost Pythona je, između ostalog posledica investicija koje je Google ulagao tokom posledenje desenije. Jedna nedavna studija je pokazala da je Python jedan od najzastupljenijih programskih jezika u američkim školama. Da li ste zanli da su aplikacije poput Instagram-a i Pintrest-a ispisane uz pomoć ovog jezika?

3.C#

C# je primarni jezik za razvoj na Microsoft platformama i servisima. Bez obzira da li pravite modernu web aplikaciju koristeći Azure ili.NET, aplikacije za Windows uređaje ili moćnu desktop aplikaciju za sopstvene potrebe, C# je najbrži način da iskoristite sve što Microsoft ima da ponudi. Želite i da se igrate? Popularni Unity, za razvoj igrica koristi upravo C# programski jezik.

4.PHP

PHP (ili ako vas baš interesuje Hypertext Preprocessor) se često koristi u kombinaciji sa dinamičkim masivnim podacima na sajtovima i razvojem aplikacija. PHP zajedno sa bazama podataka kao što je MySQL predsatvlja esencijalani alat za izgranju web aplikacija. Pruža veliku moć i predstavlja samo srce orgomnih sajtova kao što su WordPress i Facebook. Ono što je fenomenalno kod PHP-a je to što predstavlja open-source jezik pa postoji gomilu besplatnih pre-instaliranih modula koje možete prisvojiti i modifikovati, kako biste dobili najbolje rezultate. PHP takođe možemo svrstati u spektar lakših jezika, zahtevajući od programera da jednostavno embenduju (ugrade) kod u HTML. Svaki ambiciozniji programer bi trebalo da “tečno govori” PHP.

5. SQL

Podaci su masivni, ima ih svuda i predstavlja poseban izazov. SQL (Structured Query Language) vam pruža mogućnost da pronađete preciznu informaciju na veoma brz i pouzdan način. Koristeći SQL možete veoma lako i brzo dapretražite i izdvojite informacije iz velikih i kompleksnih baza podataka. Svaka aplikacija ima bekend bazu podataka, a SQL pomaže da stupite u interakciju sa onim “najslađim” podacima.

6. C++

Kada je potrebno da se direktno povežete sa hardverom i kako biste izvukli maksimum snage iz procesora, C++ predstavlja savršen izbor za razvoj moćnih desktop softvera, hardverski ubrzanih igara, memorijski zahtevnih desktop aplikacija, konzola i mobilnih uređaja. Ono što je još bitno za C++ je to što postoji dosta kompajlera, te C++ možete koristiti za kodiranje skoro svuda.

7.Ruby

Ukoliko želite da svoj projekat lansirate u rekordnom roku ili prototip nove ideje za vašu sledeću web aplikaciju. Ruby (Ruby on Rails) je svoju popularnost stekao zbog jednostavnosti i svoje moći u sferi razvoja web aplikacija.

8. Objective-C

Objective-C je programski jezik koji stoji iza iOS aplikacija. Dok je prošle godine sva pažnja bila usmerena na novi Apple jezik Swift, Ojective-C je još uvek idealna polazna tačka za one koji žele da izgrade aplikacije za iPhone i iPad. Uz Objective-C i zvaničnim Apple-ovim razvojnim alatom XCode, veoma brzo ćete se naći u App Store-u.

9. Swift

Swift, iako veoma mlad programski jezik – privukao je poglede i tastature developera jer omogućava da na brz, lak i nov način razviju programe za Apple operativni sistem. Velika snaga i prijateljskia sintaksa jezika Swift omogu’ava svim Mac korisnicima da naprave svoju novu iOS aplikaciju.

10. Perl

Da li je Perl ezoteričan? Da. Da li je to zbunjujuće? Jeste. Da li je ovaj jezik ključna komponenta sajber bezbednosti? Naravno. Perl je osnaživao web od samih početaka, ali je i dalje jedan od najvažnijih instrumenata za većinu IT profesionalaca.

Na ovoj listi su se mogli naći i drugi jezici poput: JavaScript-a (nema veze sa Javom), C, Visual Basic-a, i mnogih drugih. Ne brinite, uskoro ćemo pisati i ostalim “svetskim jezicima”. Do tad, naučite ili usavršite makar neke od gorepomenutih i pred vama je garantovano svetla budućnost.

Da li ste oduvek želeli da imate ličnog asistenta koji bi vodio računa o vašim obavezama i sastancima? Ali zbog troškova i organizacionih poteškoća to često nije moguće. Predstavljamo vam Amy – virtuelnu sekretaricu koja će paziti da uvek stignete tamo gde treba.

Amy predstavlja projekat kompanije X.ai odnosno četiri osnivača: Alexa Poona, Denisa Mortensena, Martina Jimeneza i Matta Caseyja, koji tvrde da je ljudima dosadilo beskonačno prepisivanje nalik na ping pong, prilikom ugovaranja samo jednog sastanka. Sada je dovoljno samo da ubacite svoju asistentkinju Amy (sa mail adresom amy@x.ai ) u cc maila, i ona će preuzeti svu korespondenciju i zakazati sastanak, pazeći pritom na ostale obaveze i sastanke tog dana.

Ukoliko ste zabrinuti zbog bezbednosti, i toga da će podaci o vašem kretanju i klijentima postati dostupni trećem licu, autori programa kažu da imaju sve potrebne bezbednosne sertifikate, kao uostalom i drugi provajderi cloud usluga. Amy je zasada besplatna, ali postoji lista čekanja na nju, jer inženjeri ne uspevaju da obrade sve postojeće zahteve za angažovanjem ove šarmantne gospođice. Dakle, ako ste zainteresovani, prijavite se što pre preko ovog linka.

Ukoliko želite da saznate više o programima koji se izvršavaju na vašem računaru, Process Hacker je dobar i besplatan sistemski alat može će vam pomoći. Program prikazuje razne informacije o aktivnim procesima i sistemskim servisima, uz opcije za dodatna podešavanja načina izvršavanja. Process Hacker može da bude koristan za redovno praćenje rada sistema, potrošnje radne memorije, otkrivanje problema u izvršavanju softvera, a naročito kod otkrivanja štetnog softvera koji se možda pritajeno izvršava na vašem PC‑ju.

Process Hacker može da se postavi kao podrazumevani alat za prikaz podataka o aktivnim procesima u Windows okruženju, pa će pritisak na Ctrl+Alt+Del aktivirati njega a ne Task Manager. Process Hacker vizuelno podseća na Task Manager obojen u različite boje, a čak i programske ikone izgledaju isto za oba programa. Program takođe nudi sličnu funkcionalnost kao Windows Sysinternals Process Explorer, još jedan popularan alat iz kategorije zamena za sistemski Task Manager.

Informacije o aktivnim procesima Process Hacker grupiše i naglašava tako da se može pratiti koji program ih je aktivirao. Sa ove liste dovoljan je dupli klik ili pritisak na Enter da bi se došlo do dodatnih podataka. Za svaki izabrani program odnosno proces može se pogledati veoma detaljna statistika izvršavanja, grafikon korišćenja sistemskih resursa, detalji o korišćenju memorije, sigurnosna podešavanja, te sistemski ili korisnički nalog pod kojim se proces izvršava, ili recimo podaci kojima program pristupa u Windows Registry bazi. Process Hacker takođe prati aktivnosti na sistemu, pa će tako obavestiti u slučaju kreiranja novih sistemskih servisa (recimo pri instalaciji nekog programa).

Ukoliko neki program previše opterećuje računar, mogu se koristiti opcije za podešavanje prioriteta izvršavanja koje ćete u jednom potezu primeniti za celu grupu izabranih procesa. Funkcionalnost Process Hacker‑a može se proširiti instalacijom raznih plugin‑ova, pa se na taj način dodaju alati za .NET aplikacije, Windows Explorer integracija, opcije za čuvanje korisničkih beleški ili recimo podrška za poznati alat Sandboxie koji omogućava izvršavanje programa u izolovanom okruženju.

Process Hacker se razvija kao projekat otvorenog koda i dostupan je na adresi processhacker.sourceforge.net. Odavde može da se preuzme standardna instalacija programa za 32‑bit i 64‑bit Windows platforme, izvorni kod, kao i posebna prenosna verzija koja ne zahteva instalaciju već se može snimiti na disk i startovati po potrebi. Process Explorer radi na verzijama Windows verzija okruženja počevši od XP, a sveže verzije programa donele su i podršku za neke specifične opcije Windows‑a 10.

Pre desetak i više godina divili smo se filmovima u kojima smo imali prilike videti hologram u akciji. Iako smo tada smatrali da je to daleko u budućnosti, hologrami su postali stvar današnjice i već imamo dosta uspešnih projekata koji su uspeli nekadašnje maštarije pretvoriti u stvarnost. Nedavno nam je Microsoft prezentovao svoje rešenje holograma, a ovih dana u javnosti se pojavila nova vrsta holograma koja bi mogla celu stvar dići na jednu razinu više.
Naučnici Digital Nature Group razvili su novu vrstu holograma koja bi nas mogla približiti korak bliže ideji holograma kakvog smo oduvek zamišljali. Novi hologram sada je po prvi puta postao interaktivan i reaguje na dodir korisnika. Ova tehnologija ostvarena je pomoću lasera koji raspršuju svetlosne zrake u jako kratkim vremenskim intervalima i tako uspevaju ionizovati molekule vazduha zahvaljujući čemu se prikazuje slika u prostoru.

Zahvaljujući posebnom načinu emitovanja svetlosti, ova tehnologija omogućuje korisniku holograma da oseća, odnosno dodiruje hologram. Inače, način emitovanja svetlosti na ovaj način naziva se plazma i korisnik oseća energiju zahvaljujući vibracijama molekula vazduha, što se kod korisnika manifestuje kao dodirivanje po brusnom papiru. Da bi prikazali svetu šta ovaj hologram zaista može, biće potrebno još vremena, ali za početak naučnicici su isprogramirali da se prilikom dodirivanja holograma menja njegov oblik. Informacije o dodiru šalju se računaru pomoću kamere, pa nakon toga sledi promena oblika.
Za sada veliki problem predstavlja brzina odašiljanja laserskih zraka koja mora biti vrlo mala. S obzirom na to i sam hologram je jako mali, odnosno iznosi samo 1 centimetar kubni. No, ovakav razvoj tehnologije upućuje nas u to kako će budućnost sigurno beležiti vrlo značajne stranice što se holograma tiče.