Linux i dalje dominira na super računarima

10. 12. 2014 | uredio | software

Dec
10

Linux operativni sistem sve je više omiljeniji među običnim korisnicima. Stručnjaci u području informatike već su odavno prigrlili ovaj operativni sistem zbog stabilnosti i mogućnosti koje im taj operativni sistem nudi. Posebno privlačno mnogima je sistem otvorenog koda koji omogućava potpuno prilagođavanje softvera, a s druge strane razrešava vas svih problema koje biste mogli imati u komercijalnom smislu. Kako je sistem stabilan i vrlo kvalitetan pokazuje i činjenica da trenutno u svetu 97 posto super računara radi upravo na Linux sistemu.

linux
Nedavno je izašla nova lestvica Top 500 super računara u svetu. Prema toj lestvici čak 97 posto računara pogonjeno je Linux operativnim sistemom. Microsoft je uspeo da uzme samo jednu poziciju, a nalazi se i na jednoj mašini koja kombinuje različite sisteme. Time je Linux potvrdio dominaciju na području super računara koju drži već dugi niz godina. Najbrži računar na svetu ponovo je Tianhe-2 aka Milky Way-2, a potrebno je napomenuti kako je napredak super računara pomalo stao u zadnje vreme. To ne znači da se super računari ne usavršavaju, već da je rast brzine rada napredovao puno manje nego poslednjih godina.
Sve to u narednim će godinama nastojati promeniti veliki igrači poput IBM-a i NVIDIA-je koji planiraju do 2017. godine napraviti najbolji super računar na svetu, a celokupno ulaganje u to iznosiće 325 miliona dolara. Trenutni napredak ponajviše se ogleda u koprocesorima koji se ugrađuju u računare kako bi ubrzali rad istih te je na tom području u zadnjih nekoliko meseci napravljen najveći iskorak.

LinuxLive USB Creator 2.8.28

18. 06. 2014 | uredio | software

Jun
18

Šta mislite koji su najveći strahovi korisnika Windowsa zbog kojih ne žele ili ne smeju da pređu na Linux? Dva glavna razloga su strah od toga da će izgubiti sve podatke sa svog računara i strah od nepoznatog. Drugi strah nije tako strašan, ali problem je prevazilaženje prvog. Upravo zbog toga mnoge Linux distribucije postoje i u Live varijantama koje ne utiču na postojeći system. Ali, te distribucije najčešće zahtevaju snimanje na CD/DVD medijum i ponovno podizanje sistema. Takvo rešenje je upotrebljivo sve dok ne poželite da sačuvate nešto što ste radili tada. CD i DVD ne dozvoljavaju (jednostavno) naknadno dosnimavanje sadržaja, hard disk u takvim situacijama nije dostupan, a često snimanje nije moguće obaviti ni na neki eksterni fleš disk.
E, zato je LinuxLive USB creator, program koji na potpuno drugačiji način pristupa Live demonstraciji Linux distribucijama. Kreiranje Live distribucija uz njegovu pomoć odvija se u pet koraka. Prvi korak je odabir medija na kome će se distribucija snimiti. To može da bude hard disk ili fleš drajv. Mi ćemo za potrebe ovog teksta, a u skladu sa imenom programa, odabrati ovaj drugi, nakon čega sledi odabir distribucije koja će se instalirati na taj fleš drajv. Na raspolaganju je lista sa stotinka distribucija, tako das mo sigurni da ćete pronaći neku koja vam se dopada. U ostalom, lepota ovog rešenja je i u tome što možete da ih probate sve i da tek onda odaberete onu koja vam se najviše dopada.
Savetujemo da koristite fleš disk od četiri, ili još bolje osam, gigabajtakako bi bilo dovoljno prostora za instalaciju svake ditribucije koju ćete možda odabrati. Pojedine distribucije su zaista male i zauzimaju nekoliko stotina megabajta na disku, ali neke su velike i prostiru se na nekoliko gigabajta. Neophodno je da odaberete i izvor distribucije – možda je već imate nanekom mediju ili na hard disku u obliku ISO fajla, a ako nemate, nije nikakav problem jer će je program preuzeti preko internet. U ovom poslednjem slučaju slobodno odaberite automatski mod, koji će vas osloboditi gotovo svih daljih radnji. LinuxLive USB Creator će potražiti lokaciju sa koje će preuzimanje biti najbrže i snimiće odabranu distribuciju na lokalni računar.

LinuxLive_USB_creator

Nakon toga sledi odabir načina na kako će se instalacija na fleš disku ponašati. Moguće je napraviti klasičnu Live distribuciju, al ii nešto više od toga. Naime, program dozvoljava da se radni podaci snimaju u poseban folder, a takva vrsta instalacije nazvana je Persistance mod. U tom modu potrebno je odrediti koliko prostora će biti odvojeno za tu namenu – autori predlažu da bude minimalno 300 MB, ali u principu se treba držati pravila – što više, to bolje. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili da se upotrebi fleš disk što većeg kapaciteta.
U četvrtom koraku preporučujemo da uključite opciju koja obezbeđuje pokretanje LinuxLive sitema u okviru Windowsa. Tada se uz samu distribuciju instalira i VirtualBox system za virtualizaciju, koja će praktično napraviti Linux virtuelnu mašinu sposobnu da se pokrene sa fleš diska i koja će raditi pod Windowsom.
I to je praktično sve što vam je potrebno. Poslednji, peti korak predstavlja samo izvršavanje akcija sa podešavanjem parametara iz prethodnih koraka. A finalni rezultat je butabilni fleš disk sa Linuxom i eventualno instaliranom virtuelnom mašinom, koji možete da pokrenete na bilo kom računaru.

Linux za kućnu upotrebu

27. 03. 2013 | uredio | software

Mar
27

Novi Ubuntu Desktop je besplatni operativni sistem zasnovan na Debian Linux distribuciji. Po nekim anketama, Ubuntu je najpopularnija Linux ditribucija na desktop računarima, a jedan od razloga popularnosti je što novim korisnicima nudi širok raspon primena odmah po instalaciji.
Ubuntu je poznat po tome što okruženje dolazi već spremno za upotrebu, uključujući mnoge uobičajene alate i dodatne aplikacije koje dolaze u osnovnom paketu. Tako instalacija aktuelne verzije Ubuntu Desktop-a uključuje Libre Office kao standardni paket poslovnih aplikacija (sa alternativama za Microsoft Word, Excel i Power Point), Adobe Reader, Flash Player i Skype. Takođe su uključeni Firefox i Chromium web browser, Thunderbird i Evolution Mail za rad sa elektronskom poštom, kao i programi za rad sa digitalnim fotografijama, gledanje filmova, reprodukciju muzike i korišćenje raznih online servisa.
Ubuntu je besplatan softver, ali je verzija 12.10 izazvala kontroverze, pošto je Dash, standardni sistemski program za rad sa fajlovima, “obogaćen” reklamnim porukama i opcijama za praćene upita za pretraživanje koje zadaju korisnici. Kompanija Canonical koja razvija Ubuntu tvrdi da je ovo urađeno u saradnji sa kompanijom Amazon da bi se olakšalo finasiranje daljeg razvoja ove Linux distribucije, ali kod većine korisnika ovo nije naišlo na odobravanje. Reklame se mogu ukloniti podešavanjem opcija za privatnost u Dash-u, a jedno od rešenja može biti korišćenje verzije 12.04 LTS.

ubuntu Pro&#269itaj ceo &#269lanak

Stranice 1 od 11