IT novine

Sapphire je jedan od proizvođača kod kojega se vrlo teško snaći kada tražimo odgovarajući model grafičke kartice. To je tako jer imaju mnoštvo modela koje nekada lako razlikovati. Ovaj definitivno spada u one čudnije jer nosi komplikovani naziv Vapor-X Tri-X with Boost. Rasčlanjivanjem ovoga imena dolazimo do toga da je Vapor-X poznata komora koja naseda na procesor, a koja se ponešto razlikuje od toplovodne cevi.

Hladna i tiha

Njena je uloga međutim vrlo slična. Dok se u toplovodnoj cevi tekućina pretvara u paru i obrnuto duž cevi, ovde se sličan proces dešava na gornjem i donjem zidu komore. Tri-X je naravno hlađenje sa tri ventilatora, a Boost označava kako čip ima dve radne frekvencije.
Tri-X hladnjak sa Vapor-X komorom je vrlo dugačak I masivan. Štampana pločica je duga standardnih 26,5 centimetara, a sa hladnjakom je kartica duga preko 30 cm. Dva masivna aluminijska hladnjaka sa pet toplovodnih cevi prekriva plavo-crna aluminijska konstrukcija koja je ujedno i nosač za tri 90 mm ventilatora. Hladnjak je vrlo tih i R9 280X čip drži zadovoljavajuće hladnim i pod najvećim opterećenjima. U samom se vrhu hladnjaka (koji se izdiže iznad PCB-a) nalazi i dekorativni Vapor-X natpis koji u radu svetli plavom bojom.
U suštini je ova kartica malo sporija od 280X Toxic modela, jer joj je osnovni takt GPU-a 1000 MHz, što u Boostu poraste do 1100 MHz. U praksi je njen hladnjak izuyetno efikasan i vrlo tih, a GPU konstantno radi na 1100 MHz. To znači kako su joj performanse tek mrvicu slabije od Toxica. Video memorije ima 3GB, a takt joj je 1500 MHz, što je ipak niže nego kod Toxica.

Performanse za pet

Zbog dimenzija kartice, baš kao i kod Toxic modela, kućište mora biti vrlo prostrano za udomljavanje ovako dugačke kartice a i napajanje mora biti spremno dati veće količine struje. Kao i kod Toxica i ovoj kartici trebaju dva osam pinska konektora pa je maksimalna snaga koja joj se može isporučiti čak 375 vati.
Kartica standardno podržava Stream, Avivo HD, CrossfireX i HD3D tehkologije, a od API-a DirectX 11.2, OpenGL 4.3 i Mantle. Tu je i dualBIOS tipka uz pomoć koje menjamo između Legacy i UEFI moda.
Uz dobar overclocking potencijal ovo je moćna kartica za igranje na 1080p ili 1920×1200 rezolucijama, gde korisnik može postaviti sve detalje na maksimum i kod najzahtevnijih igara. Cenom je vrlo bliska Toxic modelu, no grafički joj procesor radi na nešto nižoj temperaturi i nešto je tiša. Zbog svega toga je i vrlo preporučljiva svim igračima koji žele kvalitetan proizvod dobrih performansi.

AMD je predstavio proizvod nove generacije i reč je o Radeonu R7 260X. Ova grafička kartica nije zaista potpuno nova. Ime jeste, ali iza njega se krije tipični Radeon HD 7790 sa novim taktovima, R7 260X se zasniva na uspešnom Bonaire čipu koji je izrađen u 28 nm, a pored toga poseduje 56 teksturnih i 16 ROP jedinica. Naravno, cena je kao kod svih ostalih modela erodirala, pa ovaj Radeon upada u tzv. „sweetspot“ kategoriju. Kandidat na ovom testu je potpisan od strane AMD-ovog premijum partnera po imenu Sapphire. Pun naziv testirane kartice je Sapphire Radeon R7 260X 2 GB GDDR5 OC 2x DVI. Poslednji sufiks govori o tome da su modifikovani video izlazi, pa je ova kartica obogaćena sa jednim dodatnim DVI izlazom, pored standardnih DVI, HDMI i DisplayPort. Mnogi će i te kako umeti da cene što je kartica ove kategorije tako dobro opremljena video konekcijama.

Sama kartica dizajnirana je u prepoznatljivom Sapphire maniru. Tu je veliki plastični oklop koji prekriva rashladno telo i jedini drugi uočljivi detalj je ventilator prečnika 80 milimetara. Ispod se nalazi telo sastavljeno od velikog broja alumijumskih rebara kroz koje prolaze bakarni heatpipeovi. On nije preterano masivan, ali imajući u vidu omanji TDP čipa, to nije ni potrebno. Kada se ukloni kuler na videlo izlazi pomenuti Bonaire čip iz AMD-a. Oko njega se nalaze četiri GDDR5 memorijska čipa koji formiraju 128-bitnu magistralu. Oni su potpisani od starne Hynixa, a deklarisani su na raD OD MAKSIMALNIH 7000 mhZ. Naponska jedinica je vrlo jednostavna što je posledica upotrebe nezahtevnog GPU-a. Kako TDP iznosi 115 W, potrebno je imati jedan 6-pin molex konektor, kako bi se isporučilo dovoljno struje da bi ovaj Radeon kako treba.Treba dodati i opciju povezivanja dve ovakve karte u CrossFireX režim, što je omogućeno zbog implementiranog CFX konektora. Kako kartica poseduje „OC“ sufiks u nazivu, jasno je da se radi o fabrički overklokovanom primerku. Takt je propisanih 1100 MHz povećan na 1150, dok je memorija ubrzana na solidnih 6600 MHz. Time je dodato oko 5 odsto ubrzanja u odnosu na referentni model. Dobra vest je da i pored povećanih taktova, karta kompanije Sapphire radi besprekorno. Temperatura GPU-a je razumno niska i ne prelazi 75 stepeni Celzijusove skale. Još bitnije je to da kuler nije opterećen i sa lakoćom zauzdava temperaturu. Kada se sve sabere Radeon R7 260X OC je vrlo brza grafička kartica čija je glavna prednost dobro hlađenje i odličan izbor video izlaza.